Тимочка Крајина
-
- Друга значења су пописана у чланку Крајина (вишезначна одредница).
Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.
Садржај |
Историја [уреди]
Тимочку Крајину у античко доба насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добијају име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо Византија. Данас се код Зајечара врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) познатијег под именом Гамзиград.
У средњем веку ову област контролишу Византија, Бугарска, Угарска и коначно Турска. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. Турци су се учврстили у региону и остали ту до 1833. када се област прикључује аутономној Србији. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка струја насељавају област.
Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.
Географија [уреди]
У Тимочкој Крајини постоји 7 општина и један град:
- Зајечар око 70000 становника
- Бор око 55000 становника
- Неготин око 43000 становника
- Књажевац око 37000 становника
- Сокобања око 17000 становника
- Кладово око 23000 становника
- Бољевац око 15000становника
- Мајданпек око 23000 становника
Етнички састав становништва [уреди]
Језици [уреди]
Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, а на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу област, док бугарски говоре припадници тетевенске струје у зајечарским насељима Велики Извор и Грљан.
Религија [уреди]
Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином православно, са малобројним римокатолицима који имају цркву у Зајечару и још малобројнијим адвентистима, са црквама у Неготину и Зајечару).
Религија и националност [уреди]
Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности у великој мери изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се добар део Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.
Економија [уреди]
Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. На Дунаву су изграђена два велика хидроенергетска система, Ђердап I и Ђердап II.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
