Награда „Бранислав Нушић”
| Награда „Бранислав Нушић” | |
|---|---|
 Плакета „Бен Акиба” | |
| Додељује се за | за драму |
| Додељује | Удружење драмских писаца Србије |
| Локација | Београд |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 1980. год. |
| Веб-сајт | https://drama.org.rs/ |
Награду „Бранислав Нушић” у области драмског стваралаштва додељује годишње Удружење драмских писаца Србије од 1980. године. Награда се састоји од новчаног износа, дипломе и бронзане плакете „Бен Акиба” (рад вајара Милуна Видића).
Награђују се радови под шифром, тј. тек после проглашења се сазнаје ко је добитник. Вероватно да то даје већу објективност жирију који није оптерећен познатим именима на тај начин.
Добитници[уреди | уреди извор]
Од 1980. до 1990.[уреди | уреди извор]
- 1980 — Драган Томић, за драму Раскршће.
- 1981 — Божидар Зечевић, за драму Пивара.
- 1982 — Велибор Михић, за драму Пролећна сезона.
- 1983 — Ненад Прокић, за драму Метастабилни грал.
- 1984 — Миодраг Караџић, за драму Само ви ајте, а ми ћемо грактат, арлаукат.
- 1985 — Јелица Зупанц, за драму Црњански или Лако је Андрићу.
- 1986 — Миладин Шеварлић, за драму Витезови и небеска војска.
- 1987 — Синиша Ковачевић, за драму Рави.
- 1988 — Синиша Ковачевић, за драму Свети Сава.
- 1989 — Радослав Златан Дорић, за драму Кад би Сомбор био Холивуд.
- 1990 — Миладин Шеварлић, за драму Змај од Србије.
Од 1991. до 2000.[уреди | уреди извор]
- 1991 — Драган Томић, за драму Псећа кућица.
- 1992 — Иван Панић, за драму Сократов тестамент.
- 1993 — Миливоје Мајсторовић, за драму Једнодневна вишегодишња фарса.
- 1994 — Новица Савић, за драму Радинка, Љубисав и Мијат.
- 1994 — Иван Панић, за комедију Бол болен.
- 1995 — Радослав Златан Дорић, за драму Горко путовање у ништа.
- 1995 — Иван М. Лалић, за комедију Трећи светски рат.
- 1996 — Жељко Хубач, за драму Земља.
- 1996 — Радослав Златан Дорић, за комедију Јелена Анжујска.
- 1997 — Саша Вечански, за драму Варавина опција.
- 1997 — Драган Тешовић, Како васпитати андроида.
- 1998 — Жељко Хубач, за драму Ратко и Јулијана.
- 1999 — Зоран Божовић за драму Узбудљиво крстарење.
- 2000 — Миладин Шеварлић, за драму Заводник.
Од 2001. до 2010.[уреди | уреди извор]
- 2001 — Леон Ковке, за драму Кнадла у бањи.
- 2002 — Новица Савић, за драму Кад онај тамо умре.
- 2003 — Младен Поповић, за драму Маслачак и ретард.
- 2004 — Новица Савић, за драму Овде нема лопова.
- 2005 — Стојан Срдић, за драму Анђео са веранде.
- 2006 — Миодраг Илић ,за драму Вукоманов повратак.
- 2007 — Миодраг Илић, за драму Јеретик.
- 2008 — Стамен Миловановић, за драму Једначење по звучности.
- 2009 — Жељко Каран, за драму Глиб.
- 2010 — Жељко Каран за драму Џенериканци.
Од 2011. до 2020.[уреди | уреди извор]
- 2011 — Горана Баланчевић, за драму Огвожђена.
- 2012 — Војислав Савић, за драму Егзекутор.
- 2013 — Александра Урошевић, за драму Покупићу своје ствари и отићи ћу – меланхолични кабаре.
- 2014 — Стојан Срдић, за драму Моје дете.
- 2015 — Горана Баланчевић, за драму Преплава.
- 2016 — Никола Милојевић, за драму На трагу.[1]
- 2017 — Предраг Црнковић, за драму Трбухозборац.
- 2018 — Мирко Демић, за драму Победници, победници.
- 2019 — Милан Миловановић, за драму Анестезија.
- 2020 — Милан Миловановић, за драму Бесмртник.[2]
Од 2021.[уреди | уреди извор]
- 2021 — Зоран Стефановић, за драму Валцер за Олгу: Крвава бајка и народна забава.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Нема места за слабе, зар не („Политика”, 26. април 2017)
- ^ „Драми "Бесмртник" награда "Бранислав Нушић"”. РТВ. 27. 1. 2021. Приступљено 12. 1. 2023.
- ^ Ђурић, Владимир (2. 11. 2022). „Zoran Stefanović, pisac, izdavač i međunarodni kulturni aktivista: Živimo u zlatnom dobu vizuelne kulture”. Босна инфо. Приступљено 12. 1. 2023.
