Зоран Стефановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Стефановић

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 21. новембар 1969.
Место рођења: Лозница (СФР Југославија)

Зоран Стефановић (Лозница, 21. новембар 1969) је српски писац, издавач и међународни културни активиста. Дебитовао у позоришту и филму 1987. Дипломирао је драматургију и сценарио 1994. на Факултету драмских уметности (Универзитет уметности у Београду). Живи у Београду.

Уметнички рад[уреди]

Велики део његовог уметничког опуса спада у фантастику - у позоришту („Словенски Орфеј“, „Скаска о космичком јајету“), стриповима („Трећи аргумент“, на основу прича Милорада Павића, „Под вучјим жигом“), прози (роман Веригаши) и на филму и телевизији („Уске стазе“).

Други део опуса је документарне природе, попут ТВ-серијала „Јанусово лице историје“ или филмова „Животи Косте Хакмана“ и „Музика тишине“.

Његове позоришне драме, проза и графички романи су преведени на македонски, румунски, словеначки, енглески, француски и пољски.

Културни рад[уреди]

Био је главни оснивач неколико међународних културних мрежа и издавачких пројеката: Пројекат Растко (мрежа дигиталних библиотека), „Дистрибуирани коректори Европа“ (међународна дигитализација културне баштине), Пројекат Гутенберг Европа (Бета верзија, јавне дигиталне библиотеке), и сличних заједница и подухвата у области издаваштва, дигитализације, лексикографије и поп-културе.

Не ограничавајући се на Интернет, био је активан у бројним културним, научним и издавачким пројектима у Евроазији од 1993, посебно у земљама бивше Југославије, Румуније, Бугарске, Грчке, Украјине, Русије, Пољске, укључујући и подухвате очувања мањинских и племенских култура Евроазије или иницијативу за „Балканску културну мрежу“ (заједно са грчким културним активистом и музичким продуцентом Никосом Валканосом и другим колегама).

Његови друштвени ставови укључују и снажно заступање филозофије „отворених извора“ и слободног знања, као „цивилизацијских темеља сваког људског друштва“. Активно подржава неколико регионалних Википедија, нарочито у Источној Европи, још од њиховог оснивања.

Награде и признања[уреди]

Као писац, драматург и сценариста, био је национално и међународно награђиван и номинован петнаестак пута, укључујући и номинације за награде “Prix Europa” у Берлину и “Prix Italia” у Риму.

За свој културно-издавачки рад је национално и међународно признат двадесетак пута, укључујући и номинацију за „United Nations World Summit Award“, три пута годишњу награду Друштва за информатику Србије и десет YU Web Top 50 признања (SR Web Top 50).

Изабрана библиографија[уреди]

Позоришни и радио комади
  • Острвска прича, 1987.
  • Викенд са Маријом Броз, 1990.
  • Словенски Орфеј, 1992.
  • Скаска о космичком јајету, 1992.
  • Тачка сусрета, 1992.
  • Снег није бео, 2009.
Књиге драма
  • Словенски Орфеј и друге драме, „Знак Сагите“, Београд, 1995.
Романи
  • Веригаши, роман о Нашима, „Еверест медиа“, Београд, 2012.
Стрипови
  • Под вучјим жигом, цртач Антоан Симић
    • Стрипманиа, магазин, Београд, 1996.
Историја и естетика стрипа

Изабрана филмографија[уреди]

Сценариста
  • Поздрави све који питају за мене, документарни, 1987. (сарадник на сценарију)
  • Ars longa, vita brevis, кратки играни, 1991.
  • Словенски Орфеј, адаптација представе, 1992.
  • Јанусово лице историје 1-3, документарна серија, 1993. Косценариста Срђан В. Стојанчев
  • Уске стазе, кратки играни, 1995.
  • Животи Косте Хакмана, документарни, 2005.
  • Музика тишине, документарни, 2011.
Продуцент
  • Мој мртви град, документарни, 2000
  • Животи Косте Хакмана, документарни, 2005
  • Музика тишине, документарни, 2011.
Кастинг

Видети такође[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]