Национални парк Дунав-Ипeљ
| Национални парк Дунав-Ипeљ | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 Поглед на Дунав са врхова Вишеграда | |
  | |
| Мјесто |  Мађарска |
| Координате | 47° 46′ 00″ N 18° 57′ 00″ E / 47.76667° С; 18.95000° И |
| Површина | 603,14 ha (1.490,4 acres) |
| Основано | 1997. године |
| Управљачко тијело | Мађарска |
Национални парк Дунав-Ипeљ један је од најразноврснијих националних паркова у Мађарској.[1]
Основан је 28. новембра 1997. године. Тренутно подручје рада управе обухвата три жупаније: Пешта, Комаром-Естергом и Фејер.[2] Национални парк Дунав-Ипељ обухвата планине Пилиш, Вишеград и Бержењ, нетакнуте делове долине Ипељ и делове острва Сентандреје. Подножје планина Пилиш, које се протеже од Острогона до Будимпеште, састављено је од кречњака и доломита. Већина од 200 пећина Националног парка налази се на овом подручју и станишта су ретким врстама шишмиша.
Флора[уреди | уреди извор]
Флора Националног парка изузетно је сложена. Варира од храстових шума, заједница храста лужњака и обичног граба те лугова букве преко шума у гудурама до вегетације поплавних подручја уз реке. На вишим, хладнијим деловима планинских падина храст китњак меша се са грабовима и ствара шуме храста китњака и обичног граба. Будући да храст расте ниже, формира дебели слој који пружа хлад. У овим мрачнијим деловима шуме мање је развијен ниво жбуња а на нивоу биљака живи само неколико вишегодишњих врста, као што је добро позната висибаба, која лето и зиму проводи под тлом у облику луковице. Предео речних долина врло је различит од онога на Пилишу и Бержењу. На обалама уских потока расте црна јова, а у нижим крајевима жалосна врба. Природни планински травњаци плитког су тла, без дубоких шума. На стеновитим гребенима и јужним, стрмим падинама налазе се каменити травњаци. На местима где су бољи услови тла развијају се ливаде.
Фауна[уреди | уреди извор]
Национални парк пружа сигуран дом многим, више или мање угроженим, животињским врстама. Инсекти, водоземци, гмизавци, птице и сисари успевају на заштићеним подручјима брда, долина и водених станишта. Kада говоримо о птицама, орао крсташ, соко, пчеларица и детлић лежу јаја у овим заштићеним подручјима. Стрижибуба је величанствен пример из фауне инсеката, а такође се појављује на логотипу националног парка. Широко је распрострањена у старијим буковим шумама, али смањење подручја тих шума прети њиховом опстанку. Рис је готово у потпуности нестао из овога подручја на почетку XX века. У посљедњих 10 година у Бержењу су забележена само повремена опажања. Рис је изузетно опрезан месождер, осетљив на узнемирујуће присуство човека.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „DANUBEPARKS - Network of Protected Areas”. www.danubeparks.org.
- ^ „Duna-Ipoly National Park Directorate”. www.dunaipoly.hu.
- ^ „Nacionalni park na okuci Dunava”. 7host.at.
