Национални парк Семлики
| Национални парк Семлики | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 Стаза у парку | |
  | |
| Мјесто | Бундибугјо дистрикт  Уганда |
| Најближи град | Форт Портал |
| Координате | 0° 50′ 0.945″ N 30° 2′ 36.283″ E / 0.83359583° С; 30.04341194° И |
| Површина | 220 km² |
| Основано | октобар 1993. године |
| Управљачко тијело | Угандска управа за дивље животиње |
Национални парк Семлики је један од националних паркова Уганде у Бундибугјо дистрикту на западу земље. Статус националног парка добио је у октобру 1993. године и један је од новијих паркова Уганде.[1] У оквиру парка налазе се тропске кишне шуме, једине у источној Африци.[2] Ова област једна је од најбогатијих у Африци по цвећу и разликама у фауни, а постоји и велики број врста птица.[1] Парком управља Угандска управа за дивље животиње.
Географија[уреди | уреди извор]
Семлики се налази на Угандској граници са Демократском Републиком Конго. Планински венац Рувензори налази се на југоистоку парка, а Албертово језеро на западном делу парка.[1] Парк лежи унутар Албертовог рифта и западног дела Источноафричког рифта.[3] Просечна надморска висина креће се од 660 до 760 м.[1]
У парку годишње има 1.250 мм падавина, а највише их је од марта до маја и од септембра до децембра. Многе области у парку доживљавају поплаве током кишне сезоне. Температура у парку варира од 18 до 30 °C, са релативно малим дневним варијацијама.[1]
Границе парка чине истоимена река Семлики и река Ламија, које су дом и место за многих водених врста.[3][4] У оквиру парка налазе се два топла извора воде, а један од њих зове се Мумбуга и подсећа на гејзир, јер избацује воду 0.5 м у висину.[1] Ови врели извори привлаче велики број птица и они су извор соли, којим се хране многе животиње.[4]
У периоду од 1932—1999. године област Националног парка Семлики постојала је као шумски резерват, у почетку вођена од стране колонијалне владе, а потом и од управног сектора Угандске владе. Влада је у октобру 1993. године направила национални парк за заштиту шума као интегралног дела заштићених подручја западне Рифтове долине.[3]
Парк је део мреже заштићених подручја у долини Албертине рифт. Остала заштићена подручја у овој мрежи укључују:
- Планински венац Рувензори, Уганда
- Национални парк Бвинди, Уганда
- Национални парк Кибале, Уганда
- Национални парк Краљица Елизабета, Уганда
- Национални парк Вирунга, Демократска Република Конго
- Вулкански национални парк, Руанда
Посетиоци у парку могу се бавити посматрањем птица, физичким активностима на травањацима савана, пешачењем кроз 13 километара дугу стазу и посетити вреле изворе где је вода довољно врућа да скува јаја.[5]
Од 2016. године Национални парк Семлики рангиран је на 68. месту од 120 ствари за посетити у Уганди.[6]
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
_Semuliki_NP,_Uganda.jpg)
Подручје које Национални парк Семлики покрива је посебан екосистем унутар већег екосистема Албертине рифт. Парк се налази на станишту неколико климатских и еколошких зона и као резултат има велику разноврсност биљних и животињских врста и многих микрохабитуација. Већина биљних и животињских врста у парку се такође налази у шумском басену Конга, при чему многе од ових врста досегну источну границу њиховог опсега.[3]
У парку се налазе претежно влажне зимзелене и полулистопадне шуме. Доминатна биљна врста у шуми је дрво Cynometra alexandri.[3]
У парку се налази више од 400 врста птица, укључујући медарице.[2] Шумских птица има 216 врста, укључујући и ретке Turdus oberlaenderi и Phyllastrephus lorenzi врсте. Девет врста птица кљунорога пописано је у парку.[3]
На простору Семлики националног парка, пописано више од 60 врста сисара укључујући бизона, леопарда, нилског коња, мону заморца, јеленчића, галага, цивета, слона и врсту Idiurus zenkeri.[2][4]
Девет врста дујкера пописани су у парку, укључући црнолеђег дујкера.
У парку је пописано осам врста примата и скоро 300 врста лептира.[4]
Становништво у парку[уреди | уреди извор]
Шуме у парку имају велики социјално-економски значај за људске заједнице које живе близу парка. Локални становници баве се пољопривредом и користе шуме у парку како би олакшали живот. Неки од производа који добијају из шума укључују воће и поврће, брашно, биљни лек и дрвеће од којег праве објекте. Локално становништво расте по стопи од 3,4 одсто годишње. Висока густина насељености и опадање пољопривредне продуктивности у комбинацији са недостатком алтернативних извора прихода доводи до тога да локално становништво све више зависи од ресурса парка. Шума такође игра важну културну и духовну улогу у животима локалног становништва, а у њима живи око 100 људи, припадника пигмејског народа Тва, који су аутохтона заједница и и даље у великој мери живе од лова и сакупљања плодова.[7]
Будући да туризам народу Тва пружа додатне приходе, посетиоци парка могу сазнати више о њиховој култури и историји и видети ручно израђене предмете које су произвели.[8]
Раније праксе органа управљања које су искључиле локално становништво изазвале су огорченост међу њима. Ово је смањило ефективност пракси конзервације и доприниело појављивању илегалних активности. Од деведесетих година, угандска управа за дивље животиње укључила је локалне заједнице у управљање парковима.[3]
Цивилни немири су се одвијали у округу Бундибугјо између 1997. и 2001. године. Дана 16. јуна 1997. године, побуњеници Демократских снага Алијансе напали су и преузели град Бундибугјо и окупирали седиште парка. Људи који су живели у близини парка били су пресељени у логоре.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Uganda Wildlife Authority. „Semeliki National Park”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2006. г. Приступљено 10. 10. 2006.
- ^ а б в Riley, Laura; Riley, William (3. 1. 2005). Nature's Strongholds. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12219-9.
- ^ а б в г д ђ е ж Florence Chege (6. 9. 2002). „Kibale and Semuliki Conservation and Development Project” (PDF). IUCN. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 10. 2012. г. Приступљено 18. 1. 2013.
- ^ а б в г National Commissions for UNESCO Annual Reports. „Uganda, the pearl of Africa”. Архивирано из оригинала 8. 10. 2007. г. Приступљено 10. 10. 2006.
- ^ „Semuliki National Park - Activities”. www.ugandawildlife.org. Архивирано из оригинала 16. 7. 2017. г. Приступљено 29. 2. 2016.
- ^ „Semuliki National Park (Uganda, Africa)”. www.tripadvisor.ca. Приступљено 29. 2. 2016.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2022. г. Приступљено 01. 09. 2018.
- ^ „Cultural Encounters in Semuliki”. www.ugandawildlife.org. Архивирано из оригинала 2. 5. 2017. г. Приступљено 29. 2. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Riley, Laura; Riley, William (3. 1. 2005). Nature's Strongholds. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12219-9.
- David Andrew Rhind, Susan Rhind: Watching Wildlife. East Africa. Lonely Planet Publications, Melbourne u. a. (2001) ISBN 978-1-86450-033-2.
