Неодијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Неодијум (60Nd)
Pr - Nd - Pm
Pr
Pa
Pr-TableImage.png

Nd,60.jpg

Општи подаци
Припадност скупу лантаноиди
група, периода n/a, 6 f
густина, тврдоћа 6640 kg/m3, 2,5
боја сребрножута
Особине атома
атомска маса 144,242 u
атомски радијус 181 (247) pm
ковалентни радијус 201±6 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f36s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 22, 8, 2
оксидациони број 3
Особине оксида средње базни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1204 K (931 °C)
температура кључања 3,793 K (3520 °C)
молска запремина 20,8×10-3 m3 /mol
топлота испаравања 296,8 kJ/mol
топлота топљења 6,89 kJ/mol
брзина звука 2.280 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 1,13 (Паулинг)
1,07 (Алред)
специфична топлота 193 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,48×106 S/m
топлотна проводљивост 12,5 W/(m*K)
I енергија јонизације 527 kJ/mol
II енергија јонизације 1,020 kJ/mol
III енергија јонизације 2,086 kJ/mol
IV енергија јонизације 3,761 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Неодијум (Nd, лат. neodymium) - је лантаноид.[1][2] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење „нови близанац“.

Заступљеност: Неодијум је заступљен у земљиној кори у количини од 38 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали неодијума су:

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4 и
  • (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Неодијум