Никта (месец)

С Википедије, слободне енциклопедије
Никта


Откриће
Открио Телескоп Хабл
Датум открића 15. јун 2005.
Карактеристике орбите
Средњи полупречник орбите 48.708 ± 0,001 km
Апоапсис 48.786 km
Екцентрицитет 0,0030
Период револуције 24,856 ± 0,001 дана
Нагиб 0,195°
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 11,5 – 34[1] km
Маса 5x1016–2x1018 kg
Гравитација ≈ 0 m/s²
Магнитуда 23,38 – 23,7[2]
Албедо 0,04 – 0,35[2]

Никта (претходна ознака S/2005 P2) је Плутонов природни сателит, откривен 15. јуна 2005. године. Откривен је на фотографијама које је снимио свемирски телескоп Хабл, заједно са још једним месецом – Хидром. Тако се број природних сателита око Плутона увећао на пет. За сада је познато врло мало о овом небеском телу, али ће се далеко већи увид стећи када у јулу 2015. поред њега пролети сонда агенције НАСАНови хоризонти. Месец је назван по Никти (Њукти), примордијалној богињи ноћи у грчкој митологији.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Његова величина није тачно измерена, али претпоставља се да има пречник између 23 и 68 километара. Тачан пречник биће утврђен на основу снимака које ће средином јула 2015. прикупити сонда Нови хоризонти.[1]

Орбита[уреди | уреди извор]

Његов орбитални период износи 24,9 дана. Никта се окреће горе и доле око своје оси, што значи како се северни и јужни пол понекад замене за места.

Рачунарска илустрација Никтове ротације

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б H. A. Weaver; S. A. Stern, M. J. Mutchler, A. J. Steffl, M. W. Buie, W. J. Merline, J. R. Spencer, E. F. Young and L. A. Young (23. 02. 2006). „Discovery of two new satellites of Pluto”. Nature. 439 (7079): 943—945. Bibcode:2006Natur.439..943W. PMID 16495991. arXiv:astro-ph/0601018Слободан приступ. doi:10.1038/nature04547. 
  2. ^ а б Stern, S. A.; Mutchler, M. J.; Weaver, H. A.; Steffl, A. J. (2006). „The Positions, Colors, and Photometric Variability of Pluto's Small Satellites from HST Observations 2005–2006”. Astronomical Journal. 132 (3): submitted. Bibcode:2006AJ....132.1405S. arXiv:astro-ph/0607507Слободан приступ. doi:10.1086/506347.  (Final preprint)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]