Новак Паприца
Новак Паприца | |
|---|---|
| Датум рођења | 1954. |
| Место рођења | Љубина |
Новак Паприца (Љубина код Фоче, 14. јануар 1954) је генерал-мајор Војске Републике Српске.[1] Током рата био је командант 11. херцеговачке пјешадијске бригаде.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 14. јануара 1954. године у селу Љубина, општина Фоча. Основну школу је завршио 1969, гимназију 1973. године, а Војну академију копнене војске, смјер пјешадија 1977. године у Београду и Сарајеву. Године 1997. у Београду завршава Командно-штабну школу тактике Копнене војске, а двије године касније такође у Београду и Командно-штабну школу оператике (Школа националне одбране). Ожењен је и отац је једног дјетета. Са породицом живи у Краљеву у Републици Србији.[1][2]
Војна каријера[уреди | уреди извор]
Слижбовао је у гарнизонима у Приштини, Краљеву, Випави, Ајдовшчини, Новом Месту, Загребу, Сарајеву и Крагујевцу. У чин потпоручника пјешадије произведен је 1977. године. Последња дужност у ЈНА му је била на мјесту команданта лаке пјешадијске бригаде. Тада је имао чин капетана прве класе. Почетак рата на простору бивше СФРЈ га је затекао у гарнизону Ново Место у Словенији. У Војсци Републике Српске је био од јуна 1993. до 14. децембра 1995. године. Цијели рат је провео на дужности команданта бригаде.[3][1]
Послијератни период[уреди | уреди извор]
Обављао је сљедеће дужности:
- начелник Одјељења за оперативно-наставне послове у команди корпуса;
- начелник штаба, а истовремено и замјеник команданта корпуса;
- начелник Одјељења за обуку и школовање у Сектору за оперативно-наставне послове Генералштаба ВРС;
- командант 5. корпуса ВРС.
У чин генерал-мајора унапријеђен је 5. јуна 2003. године, а активна војна служба му је престала 31. децембра 2004. године. Послије тога је ангажован као савјетник министра одбране у Министарству одбране Владе Републике Српске.[1][2]
Ангажман у одбрани СРЈ од агресије НАТО-а 1999. године[уреди | уреди извор]
Од 20. марта до 20. јуна 1999. године учествовао је у одбрани Савезне Републике Југославије од НАТО агресије. Прекинуо је редовно школовање у Школи националне одбране и упућен је у Команду Приштинског корпуса.[1]
Одликовања[уреди | уреди извор]
- Медаља за војне заслуге,
- Орден народне армије,
- Орден Карађорђеве звијезде трећег рада.[1][2]
Види још[уреди | уреди извор]
- Фоча
- Југословенска народна армија
- Пјешадија
- Војска Републике Српске
- Генералштаб Војске Републике Српске
- Пети корпус Војске Републике Српске
- Генерал
- Одликовања
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Група аутора, Генерали Републике Српске 1992-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године, стр. 144-145
- ^ а б в Јово Блажановић, Генерали Војске Републике Српске, БОРС, Бања Лука, 2005. године, стр. 122, 219-222
- ^ Јово Блажановић, Генерали Војске Републике Српске, БОРС, Бања Лука, 2005. године, стр. 122, 219-222
Литература[уреди | уреди извор]
- Јово Блажановић, Генерали Војске Републике Српске, БОРС, Бања Лука, 2005. године.
- Група аутора, Генерали Републике Српске 1992-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године.
