Ратко Младић

Из Википедије, слободне енциклопедије
BŽO-Help.svg Овај чланак садржи спорне тврдње.

Побољшајте га тако што ћете додати, следећи правила о биографијама живих особа, поуздане, проверљиве и неутралне изворе за те тврдње.
Напомена: Спорне тврдње о живим особама које немају извор или је извор који имају непоуздан — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — мора бити одмах уклоњена без икакве дискусије.
Ако имате коментаре који би могли да донесу решењу проблема, молимо вас да погледате страницу за разговор.

Ратко Младић
Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
Ратко Младић 1993. године
Датум рођења: 12. март 1943.
Место рођења Божановићи, код Калиновика
(Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија)
Лојалност СФРЈ
Република Српска
Служба Југословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службе 19651997.
Чин генерал-пуковник
Командант Главни штаб Војске Републике Српске
Битке/ратови Рат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
Одликовања
Орден братства и јединста
Орден братства и јединства
Орден за војне заслуге
Орден за војне заслуге
Орден народне армије
Орден народне армије

Ратко Младић (село Божановићи код Калиновика, Краљевина Југославија, 12. март 1943) је био генерал и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године. Од 1965. је био официр Југословенске народне армије до њеног распада 1992. Оптужен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију за ратне злочине који укључују геноцид, саучесништво у геноциду, злочин против човечности и кршење обичаја ратовања. Од 1996. до 2011. године није био доступан јавности. Ухапшен је 26. маја 2011. године у селу Лазареву код Зрењанина.

Младост и образовање[уреди]

Оца Ратка Младића, Неђу (1909—1945), убиле су усташе у близини Иван седла. Мајка Стана (19192003, девојачко Лаловић), сама је подизала кћер Милицу (1940, удату Аврам), сина Ратка и сина Миливоја (1944—2001). Непосредно по Ратковом рођењу и мајка и отац су му оболели од тифуса, а и сам је био тешко болестан. Преживео је захваљујући италијанским војницима, који су га неко време лечили и снабдевали. Основу школу је завршио у родном месту. У то време изражава жељу да постане учитељ, док касније преовладава жеља да постане хирург.[тражи се извор од 07. 2011.]

Након основне школе, Младић одлази у Сарајево, где неко време ради као квалификовани металостругар у предузећу „Тито“. Убрзо се предомишља и коначно се опредељује за касније животно занимање и креће за Београд где завршава Војноиндустријску школу у Земуну. У ЈНА ступа путем конкурса на Војну академију дана 20. октобра 1961. Завршава је са одличним успехом као шести у класи, а 27. септембра 1965. је примљен у активну војну службу ЈНА. Од септембра 1976. у 29. класи Командно-штабне академије похађа Центар високих војних вештина, гарнизон Београд, општевојни смер.[тражи се извор од 07. 2011.] Војну Академију СФРЈ завршио је 1978. као први у класи, са просеком 9,57.[1]

Рана каријера[уреди]

Распоређен је у 3. армијску област 27. септембра 1965, а своју командирску и командантску каријеру започео је у Скопљу дана 4. новембра 1965, као потпоручник и командир аутоматичарског вода 89. пешадијског пука. Априла 1968. постаје командир извиђачког вода; у мају 1970. постаје поручник, па капетан, капетан 1. класе. У чин мајора унапређен је 27. новембра 1974. када је постављен за помоћника команданта за позадину 87. самосталне пешадијске батерије. У периоду 1976—1978. похађа Командно-штабну академију, и по њеном завршетку одлази на службу у Куманово (Трећа армија), где постаје командант Првог пешадијског батаљона 89. пешадијске бригаде.[тражи се извор од 07. 2011.]

Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одељењу за оперативну наставу у Команди гарнизона Скопље. Од 18. августа 1986. са чином пуковника постављен је за команданта 39. пешадијске бригаде 26. пешадијске дивизије (Трећа армија), у Штипу. На школовање од годину дана одлази септембра 1986. као полазник друге класе КШШ ОЦ ВВШ ЈНА КОВ.[тражи се извор од 07. 2011.]

У Скопље је премештен 31. јануара 1989. у Команду Треће војне области, где постаје помоћник начелника Одељења за наставне послове. Одатле је 14. јануара 1991. премештен за помоћника команданта за позадину у Команди 52. корпуса, у приштинском гарнизону.[тражи се извор од 07. 2011.]

За начелника Одељења за ОПН (оперативно-наставне послове) 9. корпуса у гарнизону Книн (Војно-поморска област) премештен је 3. јуна 1991. а убрзо затим је унапређен за начелника Штаба (уједно и заменика Команданта штаба) 9. корпуса Војнопоморске области.[тражи се извор од 07. 2011.]

Генерал Младић[уреди]

Дана 4. октобра 1991. године, Председништво СФРЈ је унапредило пуковника Ратка Младића у чин генерал-мајора. Дана 24. априла 1992. године, унапређен је у чин генерал-потпуковника, а 25. априла 1992. постављен је за начелника штаба/заменика команданта у команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву. На ту дужност ступио је 9. маја 1992. године. Дана 10. маја 1992. године, Ратко Младић је преузео дужност команданта у команди Друге војне области ЈНА. [2]

Дана 12. маја 1992. године формирана је Војска Републике Српске, а Ратко Младић је именован за команданта Главног штаба ВРС. Јуна 1994. године, унапређен је у чин генерал-пуковника. Остао је командант Главног штаба ВРС најмање до 8. новембра 1996. године. [2]

Ратко Младић је 24. јула 1995. оптужен за ратне злочине, који укључују геноцид, саучесништво у геноциду, злочин против човечности и кршење обичаја ратовања, пред Хашким трибуналом.

Дана 8. новембра 1996. године, указом тадашњег председника Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић је смењен са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притсиком тзв. међународне заједнице и Хашког трибунала. Званично, војна каријера у ВРС му се завршава половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања 7. марта 2002. када указом председника Републике Српске „престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића“. Међутим, генерал Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, што се види према подацима Персоналног листа (Војни досије) где стоји да се налазио на листи тзв. 30. кадровског центра у служби ВЈ на непознатој дужности, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице од 28. фебруара 2001. није пензионисан. Пензију је уредно примао до новембра 2005. када му је, под притиском западних земаља и све учесталијих захтева Хашког трибунала за изручењем, она укинута. Сва непокретна имовина замрзнута му је ступањем на снагу Закона о замрзавању имовине хашким бегунцима, усвојеног у Скупштини Србије и Црне Горе, дана 7. априла 2006. године.[тражи се извор од 07. 2011.]

Генерал Ратко Младић носилац је следећих ордена: Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, Орден Народне армије са сребрном звездом, Орден за војне заслуге са златним мачевима и Орден братства и јединства са сребрним венцем.

Рат[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Генерал Ратко Младић стиже на мировне разговоре са ОУН, Аеродром Сарајево, јун 1993.

Због наређивања гранатирања села Кијева, као и због напада на бројна друга места у Хрватској током 1991, осуђен је у одсуству на 20 година затвора од стране Жупанијског суда у Шибенику. [3] Током повлачења, његове јединице су без успеха покушале да сруше брану Перуча на Цетини. [3]

Током 1995, наредио је узимање војника ОУН као талаца, чиме је привремено спречио ваздушне нападе, односно НАТО бомбардовање Републике Српске.

Приватни живот[уреди]

Ожењен је Босом, девојачко Једић, сирочетом из Херцеговине, коју је упознао на службовању у СР Македонији, где је радила као секретар књиговођа у Медицинском педагошком саветовалишту у Скопљу и са којом се венчао лета 1966. Има сина Дарка (1969) који је ожењен. Даркова супруга Биљана родила је 2. марта 2006. године на Клиници „Народни фронт“ (Београд) здраво мушко дете, друго Ратково унуче, коме је дато име Стефан, највероватније по Светом Стефану,[тражи се извор од 06. 2011.] заштитнику Републике Српске. Године 2001. добио је унуку Анастасију. Породица му живи у београдском насељу Баново Брдо. Дана 24. марта 1994. доживео је тешку личну трагедију када је, под још нерасветљеним околностима, живот изгубила његова 23-годишња кћерка Ана, иначе одличан студент медицине.

Љубитељ је меда и пчеларства. Једно краће време после рата, био је посвећен овом хобију на свом напуштеном имању у селу Причевић (околина Ваљева). Такође је и страсни шахиста.

Оптужница Хашког трибунала[уреди]

Оптужницу против Младића подигао је Хашки трибунал 25. јула 1995. године. Друга оптужница, 16. новембра 1995; а измењена оптужница донесена је 8. новембра 2002. године под називом Предмет Ратко Младић (IT-95-5/18-I) — „Босна и Херцеговина“ и „Сребреница“. Измењена оптужница [4] састоји се од следећих тачака:

  • 1. Геноцид
  • 2. Учествовање у геноциду
  • 3. Прогони на политичкој, верској и националној основи као злочини против човечности
  • 4. Истребљење као злочин према човечности
  • 5. Убиство, као злочин против човечности
  • 6. Убиство, као кршење ратних закона и обичаја
  • 7. Депортација људи, као злочин против човечности
  • 8. Нехумана дела (присилна премештања), као злочин против човечности
  • 9-14. Противправно терорисање цивила, убиство, окрутно поступање, нехумана дела, напади на цивиле.
  • 15. Узимање талаца

Дана 1. јуна 2011, Хашки трибунал је подигао нову измењену оптужницу против Младића. [5]

Потрага за Младићем[уреди]

Од краја 1996. генерал Ратко Младић је био у бекству због оптужнице за ратне злочине и геноцид, од стране Суда за ратне злочине у Хагу. За протеклих једанаест година, било је више покушаја хапшења, али сви су завршени безуспешно. Виђан је на Романији, у Хан Пијеску, Београду, Бањи Врујци, у околини Ваљева, Панчеву, на Златибору, Церу, Повлену итд. Као могућа скровишта помињале су се разне касарне и војни објекти, али и манастири у Овчарско-кабларској клисури. У међувремену многе локације су као потенцијална скровишта идентификоване, а званично траг генерала Младића се губи крајем 2005, после чега званично не постоје оперативни подаци о местима скривања. Стручне анализе које су урадили БИА и МУП упућују на закључак да се генерал Младић сада крије у урбаним деловима Србије са свега два пратиоца и да се брзо креће, због чега је БИА отворила посебну телефонску линију за евентуалне информације о њему.

Готово сви светски и домаћи медији су 21. фебруара 2006. објавили вест да је Ратко Младић лоциран и ухапшен, па чак и пребачен у Хаг. Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима саопштила је да та информација није тачна. Ни готово годину дана касније није јасно ко је и са којом намером пласирао ову дезинформацију која је за врло кратко време обишла свет.

Највећи напори на хапшењу генерала Младића учињени су током 2006. када је организованом полицијском рацијом разбијена дугогодишња Младићева мрежа јатака, а један број људи завршио у затвору. Њима је септембра 2006. пред Другим општинским судом у Београду почело суђење за кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела, за шта је запрећена казна од чак 8 година затвора. Међу оптуженим највише има бивших официра Војске Републике Српске и Војске Југославије.

Дана 3. маја 2006. године, Европска комисија је опозвала преговоре о Стабилизацији и асоцијацији са СЦГ због изостанка хапшења генерала Ратка Младића и изручења Хашком трибуналу. Средином јула Влада Републике Србије усвојила је Акциони план за сарадњу са Хашким трибуналом, који подразумева координирану акцију свих надлежних органа за хапшење генерала Младића.

Паралелно са настојањима државе да ухвате Ратка Младића, један број политичких странака и невладиних организација му јавно исказује подршку што се показало приликом преименовања Булевара АВНОЈа у булевар Зорана Ђинђића, када су припадници организације 1389. лепили плакате са натписом булевар Ратка Младића.

Хапшење[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Генерал Ратко Младић је ухапшен 26. маја 2011. у Лазареву код Зрењанина,[6][7] око 5:30 часова ујутро.[8]

Према незваничним информацијама, Младић се крио у кући свог рођака Бранка, а мештани Лазарева тврдили су да је кућа више пута претересана, иако медији о томе нису извештавали. Приликом хапшења, ухапшен је и рођак Бранко, као и чланови три породице из Лазарева које су у родбинским везама са Младићем, али су они исте вечери пуштени из притвора.[9] Кућу Ратковог рођака, обезбеђивале су бројне полицијске снаге, обилазили су многобројни новинари, телевизијске екипе и мештани, па чак и сеоски парох, пред молебан. Према изјавама Расима Љајића, тадашњег шефа Националног савета Србије за сарадњу са Хашким трибуналом, Ратко Младић је приликом хапшења код себе имао два пиштоља,[8] али није пружио отпор.[9]

Вест о хапшењу је потврдио председник Републике Србије Борис Тадић на прес-конференцији у Београду.[6] Хапшењу Ратка Младића је претходила посета главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца Београду средином маја 2011.[10]

Cquote2.png
Показали смо да желимо у Европу и да желим да подигнемо свој кредибилитет у међународној јавности
Cquote1.png
 
— Борис Тадић[6][9]
Cquote2.png
Овим хапшењем смо окончали тежак период скинули љагу са Србије и српског народа, где год да су. Сматрам да је ова акција показала да су институције државе Србије учиниле ову земљу сигурном и обезбедиле владавину права
Cquote1.png
 
— Борис Тадић[11]

Изјављивао је и да „више нико у свету нема дилему да Србија пуном снагом сарађује са Трибуналом“, те да је овим актом „исказана жеља да се подигне свој кредибилитет у међународној јавности“, као и „жеља за улазак у ЕУ.

Поред тадашњег председника Србије Бориса Тадића, вест о хапшењу Ратка Младића поздравили су и представници владајућих структура у Србији, премијер Србије Мирко Цветковић, председница скупштине Славица Ђукић Дејановић, чланови владајуће коалиције и представници невладиних организација. Њихова заједничка оцена је била да је хапшењем уклоњена највећа препрека у процесу европских интеграција Србије, као и да представља снажан елемент за регионално помирење. Међутим, представници владајуће Демократске странке, већ тада су знали да ће се на Србију притисци наставити, пре свега у правцу успостављања добросуседске сарадње са КиМ, на основу модела две немачке државе, затим на Републику Српску, са циљем централизације БиХ, као и на Српску православну цркву у Црној Гори. Опозиционе станке већином нису одобравале хапшење Ратка Младића. Тако су представници Радиклане странке најавили уличне протесте, док је тадашњи лидер напредњака, Томислав Николић изјавио да је „заиста изненађен“ хапшењем Ратка Младића, те да се ради о акцији која је дуго унапред припремана. Грађани Србије, су имали различите рекације, од неодобравања, до наде да ће хапшење донети бољу будућност.[12]

Након испоручења Ратка Младића у Хаг, главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц је промијенио свој извјештај за Савјет безбједност УН о Републици Србији.[13] Серж Брамерц је изјавио да је „хапшењем генрала Ратка Младића Србија испунила кључни захтјев суда у Хагу“.[13]

Протести поводом хапшења[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Протести поводом хапшења Ратка Младића
Протести у Бањалуци.

Протести поводом хапшења Ратка Младића су одржани од дана његовог хапшења 26. маја, до почетка јуна 2011. године. Одржани су у Новом Саду, Београду, Бањалуци, Источном Сарајеву, Палама, Вишеграду, Зворнику, Калиновику, Фочи, Невесињу, Хан Пијеску, Козарској Дубици, Власеници, Требињу и Бијељини.[14][15][16][17][18][19][20][21][22] Највећи протести су одржани у Београду 29. маја 2011. и Бањалуци 31. маја 2011.

Протести због хапшења Ратка Младића су одржани на дан хапшења 26. маја 2011. у Новом Саду и Београду.[14][23][24][25][16][25][26][27][28][29][18][19][30][31][32] Највећи протести су одржани у Београду 29. маја 2011. и Бањалуци 31. маја 2011.

Контроверзе[уреди]

Ратко Младић се према наводима неких медија није крио под туђим именом.[33] Према наводима других медија у вези са њим се међутим помиње име Милорад Комадић, као име које је коришћено или од стране њега или као шифровано име за његов случај.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Булатовић, Љиљана. Генерал Младић. („Нова Европа“/„Глас Српски“/„Графичар“: Београд/Бањалука/Добој, 1996).

Референце[уреди]

  1. ^ Двери српске: „Ексклузивно – детаљна биографија, каријера и личне особине Генерала!“, Драгиша Вулин, 28.05.2011, приступ 15.6.2013
  2. ^ а б „Друга измијењена оптужница; стр. 4“ (PDF) Приступљено 30. 1. 2012.. 
  3. ^ а б Hrvatska rijec ((hr))
  4. ^ „Измењена оптужница Хашког трибунала против Ратка Младића из 2002. године“. Un.org. 5. 3. 2007. Приступљено 30. 1. 2012.. 
  5. ^ „Измењена оптужница Хашког трибунала против Ратка Младића из 2011. године“ (PDF) Приступљено 30. 1. 2012.. 
  6. ^ а б в „Специјална емисија поводом хапшења генерала Ратка Младића“. РТРС. 26. 5. 2011.. 
  7. ^ „Ухапшен Ратко Младић“. РТРС. 26. 5. 2011.. 
  8. ^ а б РТРС: „Ухапшен Ратко Младић“, приступ 15.6.2013
  9. ^ а б в Радио телевизија Србије: Ухапшен Ратко Младић! 25.05.2011. ((sr))
  10. ^ „Брамерц завршава посету Београду“. РТРС. 12. 5. 2011.. 
  11. ^ Блиц: Boris Tadić: Uhapšen Ratko Mladić 26.05.2011. ((sr))
  12. ^ Глас Русије: „Реакције на хапшење Ратка Младића“, Игор Гојковић, приступ 15.6.2013
  13. ^ а б „Бремерц пред СБ УН: Србија испунила кључни захтјев Трибунала“. РТРС. 6. 6. 2011.. 
  14. ^ а б „Ванредне вијести“. РТРС. 27. 5. 2011.. 
  15. ^ „Протести у Београду и Новом Саду“. РТС. 26. 5. 2011.. 
  16. ^ а б „Више хиљада грађана на митингу подршке генералу Младићу“. РТРС. 29. 5. 2011.. 
  17. ^ „Нереди у Београду“. РТРС. 30. 5. 2011.. 
  18. ^ а б Радио телевизија Србије: Нереди у центру Београда, 29.05.2011. ((sr))
  19. ^ а б Радио телевизија Србије: Протести били очекивани, 30.05.2011. ((sr))
  20. ^ „РТРС: Зворник-Митинг подршке Младићу“. РТРС. 30. 5. 2011.. 
  21. ^ „РТРС: Фочаци протествовали због хапшења генерала“. РТРС. 30. 5. 2011.. 
  22. ^ „РТРС: Митинзи подршке Младићу“. РТРС. 30. 5. 2011.. 
  23. ^ „Протести у Београду и Новом Саду“. РТС. 26. 5. 2011.. 
  24. ^ {{Cite news|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40831 |title=Вишеград-На протесту неколико хиљада грађана|date = 26. 5. 2011.|publisher=РТРС
  25. ^ а б РТРС: Источно Сарајево и Пале - Мирни протести, 27.05.2011. ((sr))
  26. ^ РТРС: Снимак: И. Сарајево и Пале - мирни протести, 27.05.2011. ((sr))
  27. ^ Радио телевизија Србије: Протести због хапшења Младића, 27.05.2011. ((sr))
  28. ^ Радио телевизија Републике Српске: Више хиљада грађана на митингу подршке генералу Младићу, 29.05.2011. ((sr))
  29. ^ Радио телевизија Републике Српске: Нереди у Београду, 30.05.2011. ((sr))
  30. ^ РТРС: Зворник-Митинг подршке Младићу, 30.05.2011. ((sr))
  31. ^ РТРС: Фочаци протествовали због хапшења генерала, 30.05.2011. ((sr))
  32. ^ РТРС: Митинзи подршке Младићу, 30.05.2011. ((sr))
  33. ^ „Дачић: Генерал није користио лажни идентитет“. РТРС. 26. 5. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :