Норвешка шумска мачка

Норвешка шумска мачка
Други називи
	Скогкат
Земља порекла
	Норвешка
Стандард(и) расе
FIFe	: стандард
CFA	: стандард
TICA	: стандард
AACE	: стандард
ACFA	: стандард
ACF	: стандард
CCA	: стандард

Норвешка шумска мачка, или скогкат (Skogkatt), је домаћа мачка која води порекло из северне Европе, која је прилагођена веома хладним климатским условима. Има средњедуго непромочиво крзно, крупно и јако тело и велике бадемасте очи.

Настанак расе[уреди | уреди извор]

Порекло ове расе није познато, сматра се да није припитомљена дивља мачка, јер их у Скандинавији нема. Према легенди чак ни врховни бог Тор није мога подићи ову мачку колико је била крупна. Према другој две скогкат мачке су вукле кочије богиње плодности и љубави Фрее.

Крајем 19. века хиљаде ових мачака живело је у шумама Норвешке, у којој је ова раса од 1965. године под заштитом државе, јер је убијана због квалитетног крзна. У Норвешкој их има око 1.200.^[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Тело ове мачке је изузетно велико и издужено. Има јаке кости и мишиће, задње ноге су дуже од предњих, а реп је по правилу исте дужине као и тело. Глава је издужена, њушка четвртаста, а вилица снажна. Очи су велике и бадемасте, уши средње велике и смештене са стране главе.

Уз рагдол ово је највећа раса мачака, женке достижу тежину од 7 до 10 kg, а мужјаци од 12 до 15 kg.

Понашање[уреди | уреди извор]

Слично Мејн Кун мачкама и Норвешка шумска мачка је интелигентна, робусна и воли да се игра, добар је ловац и сматра се не сасвим припитомљеном расом. Изузетно су тихе и осетљиве на лоше понашање људи према њима. Нису пробирачи у исхрани.