Хонгконг

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 22°18' СГ Ш, 114°10' ИГД

Хонгконг специјална административна регија НР Кине
中華人民共和國香港特別行政區
Застава Хонгконга Грб Хонгконга
Застава Грб
крилатица: нема
Химна
Химна Хонгконга
Положај Хонгконга
Главни град Хонгконг
Службени језик енглески, кинески
Председник: Ху Ђинтао
Премијер: Доналд Цанг
Независност: Враћен Кини
1. јула 1997.
Површина  
 — укупно 1.103 km² (169)
 — вода (%) 4,60
Становништво  
 — 2013. 7.219.700 [1] (101)
 — густина 6.254/km² 
Валута Хонгконшки долар (100 центи)
Временска зона UTC +8
Интернет домен .hk
Позивни број +852 ¹

Хонгконг је град-држава који је сада посебан административни регион Народне Републике Кине (традиционални кинески: 中華人民共和國香港特別行政區; кантонски: HKSAR.ogg Heūng góng ; стандардни мандарински: Xiānggǎng, изговор: Сјангканг). Град има једну од најлибералнијих привреда на свету и велики је међународни финансијски и трговински центар. Један је од најгушће насељених градова на свету са 6544 становника по квадратном километру 93,6% су етнички кинези а 6,4% остале групе. Некада је био британска колонија, а данас је под управом Кине, под политиком „једна земља, два система“. Граду је уставом додељен релативно висок степен аутономије; на пример, он задржава свој правни систем, валуту, обичаје, трговачка преговарачка права и имиграционе законе. Хонгконг је задржао чак и своје правило да се вози по левој страни улице. Једино су одбрана и дипломатски односи под управом централне владе у Пекингу.

Порекло имена[уреди]

Назив „Хонгконг“ је приближан фонетички израз из хакавог или кантонског назива „香港“, што значи „мирисна лука“ или „тамјанска лука“.

Оригинална „мирисна лука“ је мали залив између острва Ап Леи Чау и јужно од Хонгконг острва, сада познат као лука Абердин, али још зван „Хенг Гонг Цаи“ (Мали Хонгконг) на кантонском. Мирис је долазио од тамјана који расте на северу Каулуна и чуван је око Абердин луке за извоз, пре развоја луке Викторије. У селу Хеунг Гонг Цуен на Ап Леи Чау је можда најраније забележено коришћење имена.

Географија[уреди]

Подручја урбаном развоја и вегетације су видљиве у овој лажно-бојној сателитској слици.
Брдовити терен Ковлуна и Хонгконг острва

Хонгконг је смештен на јужној обали Кине, 60 km источно од Макаоа на супротној страни естуара Бисерне реке. Окружен је Јужним кинеским морем на истоку, југу и западу, границом и градом Шенџеном у покрајини Гуангдунг на северу преко реке Шам Чун. Површина територије од 1104 km² се првенствено састоји од острва Хонгконга, острва Лантауа, полуострва Каулуна и Нове територије, као и још 260 мањих острва.

Већи део површине Хонгконга је брдовит са стрмим падинама, мање од 25% територије је развијено, а око 40% преосталог земљишта је задржано за паркове и заштиту природе. Већина територије урбанистичког развоја је на полуострву Каулун, уз северну обалу острва Хонгконг и распршена насеља на Новој територији. Највиша надморска висина је Таи Мо Шан, на висини 958 m изнад мора. Хонгконг има дуге и кривудаве обале са много увала, река и плажа.

Упркос репутацији Хонгконга да је експресно изграђен, много напора за промицање зелене околине у подручју је направљено, и недавни пораст забринутости у јавности је довео до тешког ограничења даљег крчење земљишта из луке Викторије. Свест о природној околини расте јер Хонгконг пати од растућег загађења због свог географског положаја и високих зграда. Око 80% смога града потиче из других делова естуара Бисерне реке.

Хонгконг који се налази само јужно од раковог обратника, има суптропску климу. Лето је вруће и влажно са повременим пљусковима и олујом са грмљавином, и топлим ваздухом који долази са југозапада. То је такође време када су тропски циклони најчешћи, понекад са поплавом или одроном. Зимско време обично почиње сунчано и постаје облачније према фебруару, са повременим хладним фронтом који доноси јак, хладан ветар са севера. Најугоднија годишнја доба су пролеће, иако је променљиво, и јесен, када је углавном сунчано и суво. Хонгконг у просеку има 1948 сунчаних сати годишње, док су највиша и најнижа температура икада регистроване у Хонгконг опсерваторији су 36.1°C и 0.0°C.

Управа[уреди]

Седиште законодавног савета Хонгконга од 1985. у округу Централ

У складу са заједничком кинеско-британском декларацијом и темељним начелом Једна земља, два система, Хонгконг као посебна админитративна регија има широку аутономију, за разлику од других области Народне Републике Кине.

Та аутономија обухвата сва подручја осим одбране и спољних послова, који остају приоритет централне власти, а у декларацији се утврђује да регија задржава свој капиталистички систем. Јамства аутономије територија и индивидуалних права и слобода потврђена су Уставом, темељним законом Хонгконга (Hong Kong Basic Law), који одређује систем управљања посебном административном регијом Хонгконга, али је подложан тумачењима Сталног Комитета Свекинеског Народног Конгреса.

Главни стубови власти су извршно веће, цивилна служба, законодавни савет и судство. Извршним већем председа шеф извршнога већа којег бира изборни одбор и потом именује Централна Народна Влада.

Цивилна служба, где се службеници именују на основу заслуга, политички је неутрално тело које проводи политику и осигурава владине услуге. Законодавно веће има 60 чланова, од којих се половина непосредно бира на основу општег бирачког права сталних становника Хонгконга у складу с пет географских јединица. Друга половина, позната као функционална јединица, директно се бира од мањег електората, који се састоји од корпоративних тела и особа из различитих уговорених сектора. Целим већем председава председник законодавног већа који служи и као председник парламента. Судије именује шеф администрације на препоруку независног одбора.

Административна подела[уреди]

Хонгконг има унитарни систем власти; не постоји локална власт од укидања два општинска већа 2000. Стога не постоји званична дефинициза за градове и насеља у Хонгконгу. Хонгконг је административно подељен у 18 географских округа, а сваки представља окружно веће које саветује владу о локалним питањима, као што су јавне установе, програми заједнице, културне активности и унапређење животне средине.[2]

Постоји укупоно 534 места у окружним већа, од који се 405 бира, а остале именује шеф извршног већа и 27 бивших председавајућих сеоских општина.[2]

Округ Становништво (процена из 2006) Површина (km²) Густина (/km²) Медијана месечних примања
по запосленом
Укупно 6,864,346 N/A N/A 5,750 / 11,049
Море 3,066 N/A N/A 3,125 / 5,006
Земљиште 6,861,280 1080.18 6,352 5,753 / 11,055
Нове територије (新界) 3,573,635 953.48 3,748 5,667 / 10,860
Islands (離島) 137,122 175.12 783 5,659 / 11,595
Kwai Tsing (葵青) 523,300 23.34 22,421 4,833 / 9,718
North () 280,730 136.61 2,055 5,161 / 10,120
Сај Кунг (西貢) 406,442 129.65 3,135 6,774 / 12,183
Ша Тин (沙田) 607,544 68.71 8,842 6,232 / 11,592
Тај По (大埔) 293,542 136.15 2,156 5,806 / 10,824
Tsuen Wan (荃灣) 288,728 61.71 4,679 6,897 / 12,860
Tuen Mun (屯門) 502,035 82.89 6,057 5,172 / 9,843
Јуен Лунг (元朗) 534,192 138.46 3,858 4,777 / 9,606
Каулун (九龍) 2,019,533 46.93 43,033 5,184 / 10,311
Sham Shui Po (深水埗) 365,540 9.35 39,095 4,821 / 9,909
Каулун Сити (九龍城) 362,501 10.02 36,178 6,897 / 13,122
Kwun Tong (觀塘) 587,423 11.27 52,123 4,845 / 9,908
Wong Tai Sin (黃大仙) 423,521 9.30 45,540 4,750 / 9,701
Yau Tsim Mong (油尖旺) 280,548 6.99 40,136 6,034 / 11,114
Hong Kong Island (香港島) 1,268,112 79.68 15,915 7,931 / 14,568
Central and Western (中西) 250,064 12.44 20,102 9,722 / 17,178
Eastern () 587,690 18.56 31,664 7,235 / 13,558
Southern () 275,162 38.85 7,083 6,563 / 12,335
Wan Chai (灣仔) 155,196 9.83 15,788 10,185 / 17,788

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ а б „Hong Kong– The Facts: District Administration“. Hong Kong Government Приступљено 31. 8. 2008.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :