Палагружа (острво)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Палагружа
Palagruža.jpg
Вела Палагружа и светионик
Подаци
Положај Јадранско море
Архипелаг Јужнодалматинска група острва
Координате 43°08’41’’—43°10’37’’ СГШ
16°18’36’’—16°27’12’’ ИГД
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Општина Комижа
Главно насеље ненасељено
Положај
Палагружа на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Палагружа
Палагружа на мапи Хрватске

Координате : 42°23′5″N, 16°15′16″E
Временска зона : (CET (UTC+1 )
— лето : Летње време (CEST (UTC+2)


Палагружа је пучински архипелаг од десетак блиских острва и острваца насред Јадранског мора, 68 наутичких миља јужно од Сплита, на хрватском дијелу Јадрана. Налази се у општини Комижа, у Сплитско-далматинској жупанији.

Састоји се од главног острва Вела Палагружа са свјетиоником, која је висока 92 м, дуга 1400 и широка 300 м. Југоисточно у близини је клисурасто острво Мала Палагружа висока 51 м и око ње на југоистоку стрмо острво Камик, па на истоку веће клисурасто острво Тармунтона (29 м) и источније од ове острвце Пупак. Сјеверно од М. Палагруже још је острвце Куњ и југозападно ниска острвца Баба и Гаће. 3 миље од Палагруже далеко на југоистоку је ниже острвце Галијула (11 м), на кому лежи најјужнија тачка Хрватске, а око ње су измјерени највећи олујни таласи Јадрана високи до 9 м.

Вела Палагружа је уски клисурасти гребен у смјеру исток-запад, већином с недоступним стрмим обалама и двије мање пјешчане увале, Зола на југу и Стара Воза на сјеверозападу. На западу завршава ртом Капић, а на истоку ртом Мондефуст. На клисурастој М. Палагружи је једина доступна увала са жалом Медвидина на источној обали, док су остала стјеновита и висока острва тешко доступна.

Геолошки, Велика Палагружа чини врх подповршинског комплекса - јединствен и интригантан склоп стијена различите старости, од тријаса (око 220 мил. г.), преко миоцена (око 10 мил. г.) до квартара (рецентне творевине).[1]

Еколошки је Палагружа јединствена у Хрватској због најблаже климе и најмањих падавина, просјечно тек око 270 mm годишње, углавном без мраза. Зато је уз сусједно острво Сушац, Палагружа једини дио Хрватске гдје обилно и самоникло расте права суптропска вегетација љетопадног грмља (јужни тип рестинга) које само за влажне зиме носи лишће те pupa и цвате најесен, а љети је посве голо (тј. баш обратно него на континенту зими). Слична суптропска вегетација се налази тек на јужном Средоземљу, нпр. Малта, Синај, полупустиње Израела и Палестине и сјеверне обале Африке.

Међу јужним далматинским острвима, Палагружа је најбогатија ријетким биљним ендемима: палагрушка купусина (Brassica botteri), палагрушка зечина (Centaurea friderici), палагрушка преслица (Muscari speciosum), пучински врањемил (Limonium diomedeum), Ornithogalum visianicum, итд.

Археолошки налази доказују да је Палагружа била насељена још од постглацијала пред неких 9.000 година, а у средњем вијеку ту је био манастир чије су рушевине на средњем делу острва и сада видљиве. На Палагружи данас стално бораве свјетионичари фирме Пловпут. Повремени становници су комишки рибари који на том подручју рибаре још од 14. вијека.

Палагружа је некад била једна од најиздашнијих позиција за излов мале плаве рибе (срдела, инћун). Данас се плава риба и даље лови, али у мањим количинама, а рибари се на том подручју углавном баве изловом јастога и бијеле (оборите) рибе.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Палагружа (острво)