Пориоманија

С Википедије, слободне енциклопедије

Пориоманија или дромоманија је нагон за путовањем, лутањем или мењањем места боравка. Такође, представља импулс да се побегне или одлута, било свесно или у стању амнезије. Код деце се јавља у форми бежање од куће, касније као склоност бесциљном лутању. Јавља се периодично, а у психијатрији се убраја у циклотимичке или епилептоидне поремећаје. Стање се може јавити код неких врста епилепсије и деменције. Такође се назива и пориоманска фуга.[1]

Клиничка употреба појма[уреди | уреди извор]

Дромоманија је била психијатријска дијагноза чији је примарни симптом била неодољива жеља за бесциљним лутањем, путовањем или шетњом.[2][3] Сматрала се неком врстом поремећаја контроле импулса сличан клептоманији или пироманији.[4]

Дромоманију су првенствено описали француски психијатри. Концепт дромоманије је у Америци адаптиран у ментални поремећај чији је примарни симптом бежање и ова дијагноза је коришћена само за робове.[5]

Најпознатији случај дромоманије био је случај Жан-Алберта Дадаса, монтера гаса из Бордоа у Француској, који би пешке стизао чак до Прага, Беча или Москве без сећања на своја путовања. Студент медицине, Филип Тосе, писао је о Дадасу у својој докторској дисертацији 1887. године.[6]

Жан-Мартен Шарко је представио сличан случај који је назвао automatisme ambulatoire, на француском "амбулаторни аутоматизам", или "ходати около без контроле над сопственим поступцима."[7]

Друштвени контекст[уреди | уреди извор]

Дромоманија се учестало користи за описивање савремених номадских стилова живота. Она се некада изједначава са склоношћу скитњи јер се повезује са веровањем да номади или бескућници губе способност да живе у домовима и одржавају стабилност. Путописац Ричард Грант сугерише да дромоманију као поремећај дефинишу културе које патологизирају жељу за путовањем која је присутна као инстинкт код људи због њихове еволуционе историје као ловаца-сакупљача.[8] За честе путнике као што је Франсис Ксавијер сумњало се да имају дромоманију.[9]

Од 2000. године појављују се чланци који описују дромоманију као потенцијалну последицу Алцхајмерове болести,[10] деменције[11] и делиријума.[12] Било је покушаја да се дромоманија лечи антипсихотичким лековима.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „APA Dictionary of Psychology”. dictionary.apa.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-10. 
  2. ^ Have, Henk A.M.J. ten (2000). „[No title found]”. Medicine, Health Care and Philosophy. 3 (1): 1—2. PMID 11080963. S2CID 151407735. doi:10.1023/A:1009981914707. 
  3. ^ Antony (2018). Peter Gabriel : global citizen. London, England. ISBN 978-1-78023-976-7. OCLC 1049675096. 
  4. ^ Warner, George L. (1932). „A few representative case of pyromania”. The Psychiatric Quarterly (на језику: енглески). 6 (4): 675—690. ISSN 0033-2720. S2CID 143444268. doi:10.1007/BF01596568. 
  5. ^ Carretto, Giacomo E. (2005-08-12). „Pascarella, Nasreddin, Gli Asini e L'esotismo”. Oriente Moderno. 85 (2–3): 377—387. ISSN 0030-5472. doi:10.1163/22138617-0850203012. 
  6. ^ „Résultats de recherche — Medica — BIU Santé, Paris”. www.biusante.parisdescartes.fr. Приступљено 2022-10-10. 
  7. ^ Universalis‎, Encyclopædia. „AUTOMATE”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 2022-10-10. 
  8. ^ Grant, Richard (2003). American nomads : travels with lost conquistadors, mountain men, cowboys, Indians, hoboes, truckers, and bullriders (1st Grove Press pbk. изд.). New York: Grove Press. ISBN 0-8021-4180-3. OCLC 60244934. 
  9. ^ Boxer, C. R. (1981). „Francis Xavier: his Life, his Times. By Georg Schurhammer, S. J. (trans. M. Joseph Costelloe, S. J.) II: India 1541–1545 . Pp. xvi + 760 + illustrations. 1977. $25. III: Indonesia and India 1545–1549 . Pp. xv + 726 + 10 illustrations. 1980. $30. Rome: The Jesuit Historical Institute.”. The Journal of Ecclesiastical History (на језику: енглески). 32 (2): 238—241. ISSN 0022-0469. doi:10.1017/S0022046900032772. 
  10. ^ Song, Hyeon Jin; Kim, Tae-Hee; Lee, Hae-Hyeog; Kim, Jun-Mo; Park, Yoo Jin; Lee, Arum; Kim, Soo Ah; Choi, Hye Ji (2017). „Cell Therapy Products in Alzheimer Disease”. Journal of Menopausal Medicine (на језику: енглески). 23 (1): 1—4. ISSN 2288-6478. PMC 5432461 Слободан приступ. PMID 28523253. doi:10.6118/jmm.2017.23.1.1. 
  11. ^ Kanemura, Naohiko; Kobayashi, Ryuji; Inafuku, Kae; Hosoda, Masataka; Minematsu, Akira; Sasaki, Hisato; Tanaka, Sachiko; Shirahama, Kunji; Ueda, Takehito (2000). „Analysis of Risk Factors for Falls in the Elderly with Dementia.”. Journal of Physical Therapy Science (на језику: енглески). 12 (1): 27—31. ISSN 0915-5287. doi:10.1589/jpts.12.27. 
  12. ^ Honda, Shinsaku; Furukawa, Kenichiro; Nishiwaki, Noriyuki; Fujiya, Keiichi; Omori, Hayato; Kaji, Sanae; Makuuchi, Rie; Irino, Tomoyuki; Tanizawa, Yutaka (2018). „Risk Factors for Postoperative Delirium After Gastrectomy in Gastric Cancer Patients”. World Journal of Surgery (на језику: енглески). 42 (11): 3669—3675. ISSN 0364-2313. PMID 29850948. doi:10.1007/s00268-018-4682-y. 
  13. ^ „Espacenet – search results”. worldwide.espacenet.com. Приступљено 2022-10-11. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пориоманија&oldid=26978351”