Принципи из Јогјакарте
Принципи из Јогјакарте је документ о људским правима у областима сексуалне оријентације и родног идентитета, објављен као резултат међународног састанка група за људска права у Јогјакарти у Индонезији, новембра 2006. године. Начела су допуњена 2017. године тако да укључују нове основе родног изражавања и полних карактеристика, као и бројне нове принципе.
Принципи садрже скуп прописа намењених примени стандарда међународног права о људским правима за решавање питања кршења људских права лезбијки, хомосексуалаца, бисексуалаца, трансродних и интерсексуалних (ЛГБТ) особа.
Верзије начела[уреди | уреди извор]
Оригинални принципи из 2007.[уреди | уреди извор]
Документ садржи следеће принципе:
- Преамбула: Преамбула признаје кршења људских права заснована на сексуалној оријентацији и родном идентитету, која подривају интегритет и достојанство, успоставља релевантни правни оквир и даје дефиниције кључних појмова.
- Право на универзално уживање људских права, недискриминацију и признање пред законом: Принципи 1 до 3 постављају принципе универзалности људских права и њихову примену на све особе без дискриминације.
- Права на људску и личну безбедност: Принципи 4 до 11 се баве основним животним правима, слободом од насиља и мучења, приватношћу, приступом правди и слободом од произвољног притварања и трговине људима .[1]
- Економска, социјална и културна права: Принципи 12 до 18 утврђују значај недискриминације у уживању економских, социјалних и културних права, укључујући запошљавање, смештај, социјалну сигурност, образовање, сексуално и репродуктивно здравље, укључујући право на информисани пристанак и терапију промене пола.
- Право на изражавање, мишљење и удруживање: Принципи 19 до 21 наглашавају важност слободе изражавања себе, свог идентитета и своје сексуалности, без уплитања државе на основу сексуалне оријентације или родног идентитета, укључујући право на мирно учешће на јавним окупљањима и догађајима и на други начин повезивање у заједници са другима.
- Слобода кретања и азила: Принципи 22 и 23 истичу права лица да траже азил због прогона на основу сексуалне оријентације или родног идентитета.[2]
- Права учешћа у културном и породичном животу: Принципи 24 до 26 се баве правима особа да учествују у породичном животу, јавним пословима и културном животу своје заједнице, без дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета.
- Права бранитеља људских права: Принцип 27 признаје право на одбрану и промовисање људских права без дискриминације засноване на сексуалној оријентацији и родном идентитету, и обавезу држава да осигурају заштиту бранитеља људских права који раде у овим областима.
- Права на надокнаду штете и одговорност: Принципи 28 и 29 потврђују важност позивања на одговорност кршилаца права и обезбеђивања одговарајућег обештећења за оне који се суочавају са кршењем права.
- Додатне препоруке: Принципи постављају 16 додатних препорука националним институцијама за људска права, професионалним телима, финансијерима, невладиним организацијама, Високом комесару за људска права, агенцијама УН -а, уговорним телима, посебним процедурама и другима.
Почетак[уреди | уреди извор]
Финализирани принципи представљени су као глобална повеља 26. марта 2007. године у Савету за људска права Уједињених нација у Женеви .[3][4] Мајкл О'флаерти је на конференцији Међународне асоцијације лезбијки и гејева (ИЛГА) у Литванији 27. октобра 2007 објаснио да „сва људска права припадају свима нама. Имамо људска права зато што постојимо - не зато што смо хомосексуалци или стрејт и без обзира на свој родни идентитет ", већ да се у многим ситуацијама ова људска права не поштују нити остварују" .[5]
Принципи су представљени на догађају Уједињених нација у Њујорку 7. новембра 2007. године, чији су спонзори били Аргентина, Бразил и Уругвај. Хјуман рајтс воч објашњава да би први корак ка томе био де-криминализација хомосексуалности у 77 земаља које још увек имају законске казне за особе у истосполним везама и укидање смртне казне у седам земаља које још увек имају смртну казну за такву сексуалну праксу.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Principle 11. The Right to Protection from all form of exploitation, sale and trafficking of human being
- ^ United Nations High Commissioner for Refugees. „Refworld - UNHCR Guidance Note on Refugee Claims Relating to Sexual Orientation and Gender Identity”. Refworld. Архивирано из оригинала 7. 12. 2016. г. Приступљено 18. 2. 2016.
- ^ „ILGA-Europe”. Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 18. 2. 2016.
- ^ Sexual Orientation, Gender Identity and International Human Rights Law Архивирано октобар 4, 2011 на сајту Wayback Machine
- ^ „The Yogyakarta Principles: Rapporteur Addresses Gay Conference”. Архивирано из оригинала 6. 1. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2016.
- ^ Thomson Reuters Foundation. „Humanitarian - Thomson Reuters Foundation News”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2008. г. Приступљено 18. 2. 2016.
