Птеросаури

Из Википедије, слободне енциклопедије
Птеросаур
Историја групе: ТријасКреда
Coloborhynchus piscator, птеросаур из касне креде
Coloborhynchus piscator, птеросаур из касне креде
Статус угрожености:
фосилни таксон
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Sauropsida
(некласификован) Archosauria
ред: Pterosauria
Kaup, 1834
Екологија таксона

Птеросаури су први летећи гмизавци периода Јуре. Њима су предњи удови закржљали, а развитком опне су успели да полете. Познати су као птеродактили. Они су представљали летеће предаторе.

Птеросаури се понекад називају диносаурусима, али то није тачно. Термин „диносаурус“ је ограничена на одређене групе гмизаваца са јединственим усправним ставом (надред Dinosauria), а самим тим искључује птеросауре, као и разне групе изумрлих морских гмизаваца, као што су ихтиосауруси, плесиосауруси и мосасауруси.

Изглед[уреди]

Кости птеросаура су биле шупље, што им је тело чинило лакшим за летење. Крилима, у којима није било костију, нису махали већ су једрили (лебдели ваздухом). Распон крила достизао им је дужину и до осам метара. Овакав начин летења није им дозвољавао дужи боравак у ваздуху. Крила им нису била прекривена перјем већ од танке коже (тек у каснијем периоду јуре се појављују птице са перјем). Живели су на високом дрвећу и на планинским литицама које су им омогућавале узлетање. У потрази за храном често су и сами постајали плен. Први птеросури из доба јуре имали су и развијене зубе који су им омогућавали лов и на већи плен.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Птеросаури