Путевима судњим (књига)
| Путевима судњим: (из усмене ромске баштине) | |
|---|---|
| Аутор | сакупио Трифун Димић |
| Земља |  Србија |
| Језик | Српски |
| Жанр / врста дела | усмена књижевност |
| Издавање | |
| Издавач | Градска библиотека Нови Сад |
| Датум | 2012. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-82275-76-3 |
Путевима судњим: (из усмене ромске баштине) је књига усмене књижевности Рома, на српском и ромском језику, коју је сакупио и превео Трифун Димић, приредио Владимир Стеванов, објављена 2012. године у издању "Градске библиотеке" из Новог Сада.
О аутору[уреди | уреди извор]
Трифун Димић (1956-2001) је један од највећих ромолога у светским размерама познат и као „отац ромске писмености”. Сакупљао је и бележио дела народног усменог ромског стваралаштва. Бавио се преводилаштвом, новинарством, писао поезију, прозу, филолошке и историјске студије. На ромски језик превео је Песму над песмама, Нови завет, Библијско петокњижје, муслиманску свету књигу Куран и Еп о Гилгамешу. Објавио је неколико збирки песама. Сачинио је наставни план и програм за наставни предмет „Језик и национална култура Рома”. Објавио је први Буквар на ромском језику. Године 1996. основао је Матицу ромску у којој је до своје смрти био председник.[1]
О књизи[уреди | уреди извор]
Путевима судњим је збирка усменог народног стваралаштва, готово искључиво војвођанских Рома, прва је књига такве врсте, објављена после другог светског рата на просторима Војводине и Србије. Димић се сем сакупљања поезије и прозе бавио и прикупљањм других кљижевних жанрова, као што су клетве, заклетве, благослови које су се нашле у овој збирци.[2]
На почетку књиге је Ауторово слово на почетку:[2]
| „ | У мојој земљи узникао је друм као скупоцени драгуљ. Носе га извесно време Ја не могу пронаћи место за себе, И тако већ хиљаду година. |
” |
Садржај[уреди | уреди извор]
Садржај књиге чине следећа поглавља:[2]
- Баладе
- Романсе
- Приповетке
- Панчатантра
- Предања Рома у српској књижевности
- Клетве
- Заклетве
- Благослови
- Коментари
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Obeležavanje godišnjice rođenja Trifuna Dimića”. autonomija.info. Приступљено 7. 4. 2022.
- ^ а б в Димић, Трифун, ур. (2012). Путевима судњим : (из усмене ромске баштине). Нови Сад: Градска библиотека. стр. 5, 207—223. ISBN 978-86-82275-76-3.
