РМС Карпатија

С Википедије, слободне енциклопедије
Карпатија
РМС Карпатија
Лична карта British Blue Ensign
Земља: Уједињено Краљевство
Власник: Кјунард - Вајт Стар Лајн
Израда: Бродоградилиште Сван Хантер, Њукасл
Капетан:
Регистрована лука: Енглеска
Почетак изградње: 1902.
Покренут: 1903.
Крштен: Није крштен, што је била уобичајена пракса Вајт Стар Лајна
Прво путовање: 1903.
Судбина: Торпедован 17. јула 1918. код источних обала Ирске од стране немачке подморнице У 55.
Тренутни положај:
Опште карактеристике
Укупна тежина: 13.555  тона
Запремина: 8,600 дужних тона
Дужина: 164 метара (541 стопе и 0 инча)
Највећа висина: 18 метара (64 стопе и 5 инча)
Висина од палубе до нивоа мора: 10,5 метара (34 стопе и 7 инча)
Снага: 8 цилиндара 0 MW
Погон: Два трокрака бронзана пропелера на задњој страни брода.
Брзина: 25,6 km/h (14 чвор) (16.11 миља/ч)
Највећа брзина: 27,8 km/h (15,0 kn; 17,3 mph)
Број путника (прво путовање): 1905 - Укупно 2.550
  • Прва класа: 100
  • Друга класа: 200
  • Трећа класа: 2.250
  • Посада: 307

РМС Карпатија (енгл. RMS Carpathia) је био путнички пароброд Уједињеног Краљевства, грађен од стране Кјунард лајнера. Карпатија је своје прво путовање имала 1903. године, а постала је светски позната 1912. по спаcавању путника са Титаника.

Историја[уреди | уреди извор]

Краљевски оклопни брод (Royal Mail Ship) Карпатија је грађена од стране Свен Хантер и Вигам Ричардсон (Swan Hunter & Wigham Richardson) компаније. Градња је била у бродоградилишту у Њукаслу у Уједињеном Краљевству и брод је завршен 6. августа 1902. године а своје прво пробно путовање је имала од 22. априла до 25. априла 1903.. Карпатија је имала 8.600 тона, 164m дугачка и 18m широка.

Карпатија је своје прво, такозвано девичанско (maiden voyage), путовање је имала 5. маја 1903. на релацији Ливерпул, Енглеска до Бостона САД. Даљи сервис је имала на релацијама између Њујорка, Трста и разних других медитеранских лука.

Карпатија и Титаник[уреди | уреди извор]

Карпатија у Њујоршкој луци са спашеним путницима са Титаника

У ноћи 14. априла 1912, Карпатија је била на путу Њујорк према Гибралтару. Превозила је путнике, међу којима су били и Колин Кембел Купер (Colin Campbell Cooper) сликар и Чарлс Маршал (Charles H. Marshall), чије су три рођаке путовале у супротном правцу са Титаником.

Телеграфиста Харолд Котам (Harold Cottam), који је пропустио да прими прву поруку са Титаника пошто је тада био на заповедничкој палуби, је примио поруку са Кејп Рејса (Cape Race) у којој је стајало да има да се пренесе приватна порука за Титаник. Он је о овоме, да би помогао, послао нову поруку Титанику, али уместо нормалног одговора он је примио позив за помоћ (СОС).

Котам је одмах пробудио капетана Артура Хенрија Рострона (Arthur Henry Rostron), који је одредио нови курс броду, максималном брзином према задњој познатој позицији Титаника, отприлике 93km удаљеној од Карпатије. Капетан Рострон је наредио затварање грејања и употребу топле воде, да би повећао искоришћење снаге бродског мотора. После проласка кроз поља са леденим бреговима, Карпатија је у 4 сата ујутро стигла на место несреће. Посада Карпатије је успела да спасе 705 бродоломника од укупно 2.223 путника и чланова посаде који су се налазили на Титанику [1]

Лекар на Карпатији био је Суботичанин Артур Мунк (1886-1955).[2]

Признања[уреди | уреди извор]

Моли Браун предаје признање капетану Рострону за спашавање путника са Титаника

За своје учешће у спашавању настрадалих са брода Титаник, посада Карпатије је била награђена медаљама. Чланови посаде су добили бронзане медаље, бродски официри су добили сребрне медаље а капетан Рострон је добио сребрни бокал и златну медаљу, које им је предала позната америчка уметница Моли Браун.

Капетан Рострон је касније чак био позван у Белу кућу од стране тадашњег председника САД Вилијама Тафта, где му је предата Конгресна златна медаља, највеће могуће признање које је конгрес могао да му додели.

Крај Карпатије[уреди | уреди извор]

Брод који је запамћен по хуманитарној акцији спашавања, потопљен је од стране подморнице. Карпатија је била део конвоја који је био нападнут 17. јула 1918. од стране немачке подморнице У 55 и торпедована је са три торпеда.[3] Спашено је 157 чланова посаде и путника, од стране другог брода ХМС Снодроп, следећег дана. Карпатија је потонула са крмом напред у 2:45 ујутро.

Спашавање олупине[уреди | уреди извор]

Олупина Карпатије је пронађена 1999. од стране професионалног гњурца Клајв Каслера[4][5][6] на дубини од 500 ft (150 m).[7] После напада подморнице Карпатије је потонула, изврнула се и палубом легла на морско дно. Олупина лежи на источној обали Ирске.

Садашњи власник олупине је Премијер Егзибишнс (Premier Exhibitions Inc.) који планира у будућности да вади предмете са брода.[8] Иста та компанија има права на вађење предмета са Титаника, где су већ неки предмети извађени и показију се по свету на појединим изложбама.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Marshall Cavedish Eciklopedia (Знање и техника) 719-720. old. ISSN 1418 8090
  • Eaton, John P. ja Haas, Charles A. Titanic: Triumph and Tragedy W.W. Norton & Company, 1995. — Титаник: Тријумф и трагедија

Спољашње везе[уреди | уреди извор]