Рено 5

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рено 5
R5 2 v sst.jpg
Рено 5 (II генерација)
Произвођач Рено
Производња прва генер. 1972. — 1985.
друга генер. 1985. — 1996.

5.580.000 јединица

Класа Мали аутомобил
Каросерија 3 и 5 врата — хечбек
Мотор прва генер. 845, 956, 1108, 1289, 1397 cm3
друга генер. 1.0, 1.1, 1.2, 1.4, 1.7 и дизел 1.6 cm3[1]
Степен преноса 4 и 5 степена (мануелни)
3 степена (аутоматик)
Међуосовинско
растојање
2419 (I ген.)
2407, 2467 (II ген.) mm
Дужина 3521 (I ген.)
3591, 3651 (II ген.) mm
Ширина 1525 (I ген.)
1584 (II ген.) mm
Висина 1410 (I ген.)
1387, 1397 (II ген.) mm
Тежина 730—810 (I ген.)
695—840 (II ген.) kg
Дизајнер Мишел Буе (I ген.)
Марчело Гандини (II ген.)
Хронологија модела
Рено 4  link= Рено 4 Рено 4 Рено Клио Рено Клио  link= Рено Клио

Рено 5 (фр. Renault 5) је аутомобил који је производила француска фабрика аутомобила Рено. Производио се од 1972. до 1996. године у две генерације. Произведено је више од 5,5 милиона примерака.

Историјат[уреди]

Након нафтне кризе седамдесетих година ХХ века, ауто-индустрија у свету окренула се производњи малих и економичних аутомобила, а један од најпознатијих француских представника је био Рено 5.

Рено 5 је представљен у јануару 1972. године као наследник Реноа 4. Платформа је била идентична као на четворци, док су мотори позајмљени од модела 4, 8 и 16. Поред Француске, производио се и у Шпанији, Венецуели, Ирану и Југославији, односно у Словенији. 1976. године појавио се и на тржишту Северне Америке, где се продавао под називом Le Car преко American Motor Company (AMC) дилера. Модел за америчко тржиште имао је 1400 кубика, који је развијао 55 КС. На америчком тржишту је опстао до 1986. године. Са великим успехом продавао се и у Уједињеном Краљевству и до 1984. године продато је преко 216.000 возила.

Друга генерација, која се често назива и Supercinq односно Суперпет, појавила се у продаји 1985. године. Дизајнер Марчело Гандини је унапредио већ постојећи дизајн, али је механика била потпуно нова и платформа је преузета са модела 9 и 11. По први пут и панел ван је постао опција, који је био познат као Рено Екстра, Експрес или Рапид, у зависности у ком делу Европе се продавао. Најпопуларнији Рено 5 друге генерације је био GT Turbo, који је има 1400 кубика и развијао 115 КС. Почетком деведесетих година замењен је моделом Клио. Производња је настављена у Словенији до 1996. године, а последњих неколико година био је познат као Campus.[2]

Мотори[уреди]

Модел Запремина kW/КС Напомена
Прва генерација
0.8 845 cm³ 26 kW / 36 КС
1.0 956 cm³ 32 kW / 44 КС
1.1 1108 cm³ 33 kW / 45 КС
1.3 1289 cm³ 31 kW / 42 КС
1.3 1289 cm³ 47 kW / 64 КС
1.3 1239 cm³ 40 kW / 55 КС аутоматик
1.4 1397 cm³ 68 kW / 93 КС
1.4 1397 cm³ 79 kW / 108 КС
1.4 1397 cm³ 118 kW / 160 КС
Друга генерација
1.0 956 cm³ 30 kW / 41 КС
1.1 1108 cm³ 33 kW / 45 КС
1.2 1237 cm³ 40 kW / 55 КС
1.4 1397 cm³ 43 kW / 59 КС
1.4 1397 cm³ 52 kW / 71 КС аутоматик
1.4 1397 cm³ 85 kW / 115 КС
1.6 1595 cm³ 40 kW / 55 КС дизел
1.7 1721 cm³ 52 kW / 71 КС
1.7 1721 cm³ 64 kW / 88 КС
1.7 1721 cm³ 69 kW / 94 КС

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Техничке карактеристике“ (на en). carfolio.com Приступљено 1. 2. 2014. 
  2. ^ „Историја аутомобила: Рено 5“ (на sr). opusteno.rs/automobilizam Приступљено 1. 2. 2014. 

Спољашње везе[уреди]