Роанда

Роанда
Роанда;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Свилајнац
Становништво
— 2011.	460
Географске карактеристике
Координате	44° 10′ 13″ С; 21° 22′ 27″ И / 44.170333° С; 21.374166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	220 m
	Роанда Роанда на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	035
Регистарска ознака	SV

Роанда је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 460 становника.

Атар села се простире на 1240 хектара од чега је 20% необрадиво под шумама и ливадама. Делови атара су: Било, Браневац, Бусија, Валога, Врба, Градиште, Дугачко поље, Дутар, Ђаковица, Јазвине, Коса, Криваја, Крушаре, Лужак, Пољана, Равна гора, Слатина, Туњевац, Хајдучки поток и Црквиште. Делови села су добили назив по неким карактеристикама родова и местима одакле су се становници доселили: Скокицки, Станкицки, Радовански, Тешицки и Кушљански.

Роанда спада у ред брдско-клисурских насеља и смештена је са обе стране роаначког потока који извире у атару Кушља. Село је моравско-ресавског типа. Кроз насеље води један шири, главни пут који је испресецан са више споредних. Окућнице у центру су површински мање а иза периферних кућа су њиве.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Роанда живи 478 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (46,1 код мушкараца и 50,1 код жена). У насељу има 184 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.176
1953.	1.174
1961.	1.189
1971.	1.099
1981.	1.097
1991.	1.001	669
2002.	572	1.003

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	568	99,30%
Румуни	2	0,34%
Словенци	1	0,17%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	1
80+	19	20
75—79	15	27
70—74	26	31
65—69	25	42
60—64	18	22
55—59	12	14
50—54	7	9
45—49	22	16
40—44	20	10
35—39	14	18
30—34	11	13
25—29	13	15
20—24	15	10
15—19	8	17
10—14	21	10
5—9	10	16
0—4	15	10
Просек :	46,1	50,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	245	251	263	252	235	217	184

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	41	55	21	20	20	15	8	4	0	0	3,11

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	225	29	165	21	10
Женски	265	19	169	66	11
УКУПНО	490	48	334	87	21

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	114	78	0	2	8
Женски	69	56	0	0	3
УКУПНО	183	134	0	2	11
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	7	12	0	2
Женски	0	0	6	0	0
УКУПНО	1	7	18	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	1	0
Женски	0	0	0	3	0
УКУПНО	0	0	2	4	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	0

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Према подацима из 1926. године у месту су живели родови:^[4]

На источној страни потока су:

Скокићи (15 к., Св. Јован), дошли око 1830. г. из Миливе.
Вучковићи (25 к., Св. Никола), староседеоци.
Тошићи (15 к., Св. Никола), не зна се одакле су.
Нинковићи (10 к., Св. Никола), староседеоци.
Миладиновићи (9 к., Св. Никола), староседеоци.

На западној страни потока су:

Степановићи (5 к., Св. Лазар), дошли из врањске околине.
Кушљићи - Бугарчићи (15 к., Св. Јован), дошли из врањске околине (први се доселио неки врећар на кусош коњу).
Обадовићи (10 к., Св. Никола), дошли око 1830. г. из пожаревачке Добрња.
Радовановићи (20 к., Св. Трифун и Св. Арханђел), доселили се од Ђаковице.
Станкићи - Косовци (37 к., Св. Никола), дошли са Косова.
Миловановићи (6 к., Св. Никола), не зна се одакле су.
Ковачићи (Живановићи) (6 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се из Велчиког Поповића. приликом помештања села. Род су са Ковачићима из Великог Поповића.
Ђорђевићи (6 к., Благовести). дошли из Хомоља, по пореклу су Власи, али су примили све српско.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Једно од знаменитости Роанде је православна црква посвећена св. Марији Магдалени која је саграђена по узору на цркву манастира Раванице.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава

[1]

[2]

[3]

[4]