Росомачка река
| Росомачка река | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | не |
| Водоток | |
| Извор | Стара планина, село Росомач |
| Ушће | река Височица |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија,  Бугарска |
| Област | Источна Србија |
| Насеља | Росомач, Славиња |
| Река на Викимедијиној остави | |
Росомачка река је једна од притока Височице или почетног тока реке Темштице, у општини Димитровград у Пиротском управном округу, источна Србија, на Старој планини, код села Росомач, на око 30 km од Пирота. У најширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу.
Положај[уреди | уреди извор]
Сливно подручјо Росомачке реке налазе се у југоисточном делу Србије у оквиру подручја јужног дела Старе планине између 43° 07' 16 и 43° 13' 41 северне географске ширине и између 22° 51' 0 и 23° 0' 43 географске дужине.
У оквиру сливног подручја постоје два насељена места Росомач и Славиња. Сливно подручје Росомачке реке повезана је асфалтним путем 221 који спаја Димитровград са Пиротом преко Радејне, Смиловаца, Изатоваца, Браћеваца, Славиње, Височке Ржане и Рсоваца. До Росомача се долази локалним путевима.
Сливно подручје[уреди | уреди извор]
Генерални правац тока Росомачке реке је од севера ка југу, а њено сливно подручје налази се између сливова реке Јеловице, која је главна лева притока Дојкиначке реке (запад), и Воденичке реке (исток).
Од Дојкиначке реке и непосредног слива реке Височице одваја их вододелница која идући од југа ка северу иде преко следећих врхова: Радуловог гувна (955 м н. в.), Росомачког врха (1236 м н. в.), Игиног вртопа (1276 м н. в.), Чуке (1310 м н. в.), Тупанца (1602 м н. в.), а затим преко Штављака излази на државну границу између Србије и Бугарске код врха Добро јутро. Вододелница даље прати државну границу до Бегове куле (1658 м н. в.). Код врха Бегова кула напушта државну границу идући генералним правцем на југ одвајајући слив Росомачке реке од Воденичке и то преко врха Црнак (1592 м н. в.), затим Мешковог рида (1351 м н. в.), Сенокошке чуке (1328 м н. в.), Љиљка (1326 м н. в.), Градишта (1191 м н. в.) па све до Славиње, где је и ушће Росомачке реке у реку Височицу.
Облик слива је издуженог карактера с тим да је у доњем делу слива изузетно сужен и у овом делу нема ни једне притоке.
Укупна површина слива Росомачке реке је 22,9 km².
Географске одлике[уреди | уреди извор]
Росомачка река извире као Заношка река на надморској висини од 1.559 метара, испод Бегове куле (1667 m). Под називом Росомача настаје у атару села Росомач, на коти 1068 метара надморске висине у близини српско-бугарске границе спајањем, односно уливањем Царичиног потока у Заношку реку. Као Заношка река Росомача са десне стране прима, на 1.150 m н.в, притоку Шуријину бару. Долине обе реке су дубоке и стрмих страна, највећим делом покривене шумском вегетацијом, изнад које се на развођима јавља травната вегетација. У горњем току реке су се усекле најпре у шкриљцима, а затим у кластичним стенама доњег тријаса.[1]
У средњем току Росомачка река пресеца кречњаке и доломите средњег тријаса, стране речне долине се стрмо издижу изнад корита, притоке су малобројне, кратких токова и јако великих падова.
Низводно Росомачка река протиче кроз село Росомач, по коме је и добила име. Долина Росомачке реке се шири, а стране се одликују блажим нагибима. Такав изглед долине је предиспониран мање отпорном подлогом од различитих кластичних стена (пешчари, глинци, конгломерати) јурске старости.[1]
Даље низводно, долина Росомачке реке јако се сужава и образован је кањон Росомаче како у кластичним, тако и карбонатним стенама.
Укупна дужина Росомачке реке од ушћа па до коте 1.068 m н.в,, односно до споја њених саставница је 8.085 km.
Пад корита Росомачке реке је изражен и у просеку износи 81,43 m/km. По излазу из кањона Росомачке река се улива у Височицу код села Славиње на 720 m н.в.[1]
Улива се у Височицу код села Славиња на 724 m н.в, и поред Дојкиначке реке чини њену најзначајнију притоку. Цео ток се касније улива у Нишаву која припада црноморском сливу.[2]
Кањон Росомачке реке[уреди | уреди извор]
Кањон Росомачко грло, познат и као Славоњско грло се простире између села Росомач и Славиња у дужини од неких 500 метара. Усечен је у услојеним кречњацима јурске старости. Клисура је интересантна по томе што се у њој јављају тзв. Росомачки лонци. То су лонци, који настају карактеристичним процесом вертикалне флувијалне ерозије. Налазе се на местима где река нагло са каскада пада у корито, па се, због велике кинетичке енергије воде, врши удубљивање дела речног корита непосредно иза каскада. Ширина ових лонаца може износити и до 4 м у пречнику.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Корито реке по излазу из кањона. -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Росомачка река У: Мрђан М. Ђокић, Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 150.
- ^ Стара планина Приступљено 3. 9. 2017
- ^ Висок-геолошка ризница Србије, Викивести Приступљено 3. 9. 2017