Општина Димитровград

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили истоимене општине у Бугарској, погледајте чланак Општина Димитровград.
Општина Димитровград

Општина Димитровград у Србији
Општина Димитровград у Србији

Грб општине Димитровград
Опширније
Опште информације
Површина 483 km²
пољопривредна 29.161 ha
шуме 15.111 ha
Становништво 9.913 ст.
Природни прираштај -11,5 ‰
Број насеља 44
Администрација
Округ Пиротски округ
Седиште Димитровград
Статистика
Дужина путева (2008) 210 km
Број запослених становника 3.633
Основне школе 6
Број ученика 845
Средње школе 1
Број ученика 331
Интернет страница www.dimitrovgrad.rs

Општина Димитровград је део Пиротског округа. Главни град општине је Димитровград (Србија). У 1991, у општини је живело 13.488 људи, а у 2002, живело је 11.748. Ова општина је једна од две општине у Србији, заједно с општином Босилеград где већинско становништво чине Бугари (према последњем попису становништва чине највећу етничку групу у општини).

Географија[уреди]

У постојећим записима као и у стручној литератури прихваћена је подела општине на пет мањих просторних целина: Горње Понишавље, Горњи Висок, Забрђе, Бурел и Дерекул.

Околину Димитровграда чини брдско-планински предео издужен у правцу југозапад-североисток. Крупни облици рељефа простиру се управно на правац пружања територије. Територију чини део Горњег Понишавља, од кога се у правцу североистока наставља Забрђе, Видлич и Горњи Висок. Југозападно од долине Нишаве доминира брдско-планинско земљиште познато као Бурел, Дерекул, и Барје, које је на истоку ограничено долином реке Лукавице, а на западу просечено клисуром Јерме. Источно и југоисточно димитровградски крај ограничен је територијом Бугарске, а на северу и северозападу су територије општина Пирот и Бабушница. У целини то је брдско-планински крај кроз који је усечен део долине Нишаве, који је узан и кратак са правцем пружања југоисток-северозапад. Сам град је у средишту атара од 17,17 km².

Насељена места[уреди]

У општини постоји град

и 43 села

Становништво[уреди]

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 23063 [1]
1953. 22082
1961. 18418
1971. 16365
1981. 15158
1991. 13488 13334
2002. 11893 11748
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бугари
  
5.836 49,68%
Срби
  
3.005 25,58%
Југословени
  
472 4,02%
Роми
  
68 0,58%
Македонци
  
41 0,35%
Црногорци
  
15 0,13%
Хрвати
  
6 0,05%
Словенци
  
3 0,03%
Муслимани
  
3 0,03%
Руси
  
2 0,02%
Горанци
  
2 0,02%
остали
  
106 0,90%
регионално
  
8 0,07%
неизјашњено
  
1.478 12,58%
непознато
  
703 5,98%
Положај општине Димитровград у Пиротском округу

Образовање[уреди]

  • Основна школа „Христо Ботев“ у Димитровграду
  • Гимназија „Св. Кирило и Методије“
  • Виша пословна Школа Блаце, истурено одељење Димитровград

Култура[уреди]

  • Народна библиотека „Детко Петров“
  • Позориште „Христо Ботев“
  • Градска галерија у Димитровграду
  • Културно-информативни центар „Цариброд“ бугарске националне мањине у Србији

Медији[уреди]

Познати Димитровграђани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]