Ртањска метвица
| Ртањска метвица | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | N. rtanjensis[1]
|
| Биномно име | |
| Nepeta rtanjensis Diklić & Milojević
| |
Ртањска метвица (лат. Nepeta rtanjensis) припада вишегодишљим зељастим биљкама. Род Nepeta обухвата око 250 углавном вишегодишњих зељастих биљака које припадају фамилији уснатица (лат. Lamiaceae). Природни арел распрострањења је Азија, Северна Африка и планине у оквиру тропског дела Африке, и Европски умерени појас.[2] Период цветања је од јуна до јула.
Изглед[уреди | уреди извор]
Полужбунасте је форме, чије су гране полегле или усправне, висине до 65 cm. Гране су прекривене густим длакама које су зелено-сиве. Биљка има интензиван мирис. Лиска биљке је у бази срцастог изгледа, тестераста по ивици листа која потом прелази у јајасту форму и налази се на краткој лисној дршци. Распоред цветова је пршљенаст, односно у 4—11 пршљенова смештено је највише 35 цветова. Лисни пупољци су дужине до 8 мм и ланцетасог су облика. Чашични листићи су цилиндрични, садрже 5 зубаца и дужи су у односу на лисне пупољке. Крунични листићи су бели са љубичастим шарама.[3] Опрашивање биљке врши се помоћу инсеката, док се расејавање обавља ветром. Плод се формира у периоду август—септембар и орашастог је типа. Размножава се клијањем семена или из стабла вегетативно.[2]
Станиште[уреди | уреди извор]
Расте на отвореном станишту на кречњачкој подлози у храстовим шумама.
Ареал распрострањености[уреди | уреди извор]
Центри арела су Албанија и Грчка. У Србији се ова врста налази на јужној страни планине Ртањ. С обзиром да се овај ареал налази врло далеко од центра ареала врста, vrsta Nepeta rtanjensis спада у реликтне биљне врсте.
Угроженост[уреди | уреди извор]
Врста Nepeta rtanjensis спада у угрожене биљне врсте и заштићена је од стране државе. Налази се у Црвеној књизи флоре Србије.
Антропогени утицај[уреди | уреди извор]
Најчешћи разлози угрожености су: мештани интензивно сакупљају ову биљку због јаког мириса, испаша стоке, као и разарање површинског слоја земљишта за потребе војних вежби.
Лековитост[уреди | уреди извор]
Потврђено је да етерично уље ове биљне врсте ефикасније антибактеријски делује на врсту бактерија Staphilococcus aureus од пеницилина и тетрациклина.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
стабљика -
цвет -
цвет -
хабитус -
хабитус
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Приступљено 1. 8. 2019.[мртва веза]
- ^ а б „RTANJ DOBRE NADE - LEKOVITO BILJE RTNJA”. rtanjdobrenade.com. Приступљено 9. 7. 2019.
- ^ Crvena knjiga flore Srbije = the Red data book of flora of Serbia. Stevanović, Vladimir., Serbia. Ministarstvo zaštite životne sredine., Univerzitet u Beogradu. Biološki fakultet., Zavod za zaštitu prirode Srbije. Beograd: Ministarstvo za Životnu Sredinu Republike Srbije. 1999. ISBN 9788670780125. OCLC 52928398.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
