Кинески зид
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 40° 20' 37.1" СГ Ш 116° 0' 5.89" ИГД
| Кинески зид Велики зид The Great Wall* |
|
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
 |
|
| Држава |  НР Кина |
| Врста | културна |
| Критеријум | i, ii, iii, iv, vi |
| Референца | 438 |
| Регија† | Азија |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 1987. (11. седница) |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
Кинески зид је највећа грађевина на свету. Протеже се од степа средње Азије до Жутог мора, дужином од 2.450 километара, висином од 10 до 16 метара, ширином од 8 метара, представља најдужи зид на свету, и највећи одбрамбени објекат.
Садржај |
[уреди] Историја
По изворима више мањих зидова је почело да се гради у 5. век п. н. е., међутим озбиљнија градња и почетак градње великог Кинеског зида везује се за раздобље од 220. до 206. године пре нове ере и Ћин Ш’ хуанга, који је започео његову изградњу да би заштитио своју земљу од упада варварских племена - номада.
Грађен је од земље, камена и цигле, а његова градња трајала је с прекидима у изградњи, и рушењима, све до XVII века.
Дуж целог зида, у правилном размацима, подижу се стражарнице, а по врху се пружа стаза широка 4,5 m.
Велики кинески зид је сведочанство знања, упорности, и умећа најмногољуднијег народа света.
Данас је Кинески зид највећа туристичка атракција Кине. Туристи из целог света рангирају Кинески зид на сам врх најинересантнијих туристичких дестинација. По оснивању Народне Републике Кине предузете се неопходне мере заштите Кинеског зида од даљег пропадања. Зид је стављен под заштиту државе 1961. године. Реконструкција је обављена највише у области Ба-да-линг, пролазу Шанг-хаи и пролазу Ђија-ји. 1987. године Кинески зид је увршћен у списак светске баштине под покровитељством УНЕСКО-а.
Дана 7. јула 2007. године проглашен је за једно од нових седам светских чуда.
[уреди] Изградња и опрема
Стари традиционални начин градње утврда у Кини био је помоћу убијања танких слојева земље у припремљеним оплатама. Тако је створено врло солидно језгро које се тада обзиђивало. Грађевински материјал је био разноврстан и близу Пекинга за градњу Великог зида користио се кречњачки камен на другим местима гранит или печена опека и у зависности од локалнх ресурса. Велики зид је обично протеже на терену преко тешко доступних гребена по планинама.
Параметри грађевина су различити – утврда мингског периода, је у пети по ширини од око 7 до 8 m, у круни око 5 m и достиже висину од 6 до 10 метара. Унутар зидина су коридори за спајање простора и простори за складиштења. Сваких неколико стотина метара од зида су одбрамбени торњеви, који су служили као сигнални и посматрачки простори, као и за складишта оружја а у изузетним случајевима као одбрамбена уточишта бранилаца. Укупан број кула се процењује на 25.000. На већим растојањима су изграђене касарне, седишта снабдевања за браниоце, као и команде.
Пренос поруке о кретању непријатељских патрола су сигнализирана помоћу димних сигнала. На пример, у мингском периоду значио је један сигнал 100 непријатеља, два сигнала 500, три сигнала преко 1.000 непријатељских бораца.
[уреди] Симболички значај
Данас се Велики зид, схвата као један од симбола Кине. Чак и речи песме "Поход добровољаца" из 1935. која је сада химна Кине, говоре о "новом зиду од меса и крви" који треба да створе кинеске патриоте лицем у лице са непријатељском инванзијом.
[уреди] Легенде
Зид је заливен крвљу и знојем небројених војника и радника. Легенда каже да је за време владавине првог императора из династије Ћин, жена по имену Менг Ђијанг-ну била узбуђена јер се њен муж није вратио кући ни после три године од мобилисања за градњу Великог зида. Менг је одлучила да га пронађе и да му однесе нову одећу. Претрпела је неизрециве муке тражећи га док није стигла до прелаза Шанг-хаи где је запала у неутешну тугу кад је сазнала да је њен драги муж умро исцрпљен тешким радом, а да су његови остаци уграђени у Кинески зид. Њене сузе су срушиле Велики зид у дужини од 800 лија (400 km) и она је нашла мужевљеве погребне остатке. Легенда говори о тешком присилном раду током неколико хиљада година и људским патњама.
[уреди] Видљивост с Месеца
У Риплијевој рубрици Веровали или не! (Ripley's Believe It or Not!) из маја 1932. године, тврдило се да је зид "највеличанственија људска грађевина, једина која се може видети с Месеца", а Ричард Халибартон (Richard Halliburton) у књизи Second Book of Marvels из 1938. износи сличну тврдњу, међутим то није тачно. Ово веровање је опстало, добивши статус урбане легенде, а чак се појављивало и у неким уџбеницима. Артур Валдрон (Arthur Waldron), аутор књиге The Great Wall of China: From History to Myth, спекулисао је да је ово веровање можда повезано с опчињеношћу "каналима" за које се некад веровало да постоје на Марсу.
|
|
 |
|---|---|
Шанац  Бедем  Кула  Капија |
|
| Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела |
|
| Нових седам светских чуда | ||
|---|---|---|
 Чичен Ица •  Христос Спаситељ • Кинески зид •  Мачу Пикчу •  Петра •  Колосеум •  Таџ Махал |
||
