Синиша Беламарић

С Википедије, слободне енциклопедије
Синиша Беламарић
Лични подаци
Датум рођења (1947-02-18)18. фебруар 1947.(77 год.)
Место рођења Шибеник, ФНР Југославија
Држављанство Србија
Сениорска каријера
Клубови
Партизан
Репрезентативна каријера
Југославија Југославија (248)

Синиша Беламарић (Шибеник, 18. фебруар 1947) бивши је југословенски ватерполиста.

Спортска биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Шибенику 18. фебруара 1947. године. Још као млад је дошао у београдски Партизан. Био је изразити голгетер, три пута је био најбољи стрелац Прве лиге Југославије. Играо је у чувеној генерацији Партизана са Сандићем, Јанковићем, Перишићем, Маровићем и Дабовићем, са којом је крајем 60-их и током 70-их освојио све што се може освојити у ватерполу. Чак 10 пута је освојио титулу првака државе, 7 Купова Југославије и 3 пута Куп европских шампиона. Први је ватерполиста који је постигао више од 1000 голова.[1]

За ватерполо репрезентацију Југославије је играо 248 пута. Освојио је две бронзане медаље на Светском првенству, те сребрну и две бронзане медаље на Европским првенствима.[2] Двоструки је учесник Олимпијских игара, у Минхену 1972. и Монтреалу 1976. године (оба пута освојено пето место).[3]

Након завршетка играчке каријере докторирао је на Факултету за физичку културу у Београду (ДИФ) на ком је предавао пливање и ватерполо.[1] Био је 10 година и тренер репрезентације Кувајта.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Спортски споменар: Синиша Беламарић, ватерполиста”. РТС. 12. 1. 2020. Приступљено 16. 3. 2021. 
  2. ^ „Надамо се првом месту”. Политика. 31. 8. 2006. Приступљено 16. 3. 2021. 
  3. ^ „Siniša Belamarić − Biographical information”. olympedia.org. 16. 3. 2021. Приступљено 16. 3. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]