Ватерполо

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ватерполо је спортска екипна игра две екипе у води којој је крајњи циљ постизање поготка у гол противничке екипе.

Развој ватерпола[уреди]

Претеча ватерпола је спортска игра која се развила 1869. године, у Уједињеном Краљевству, захваљујући настојањима спортских стручњака, да у једнолични програм пливања унесе више живости. Утакмица која се тада одиграла врло мало је личила на данашњу, али је привукла већи број омладине. Игра је названа foot-ball in the water (фудбал у води). Годину дана касније Лондонски пливачки савез London Swimming Association формира комисију са задатком да изради правила игре. Популаризацији је допринео Веслачки клуб Bournrnemouth који је 1876. године одредио величину игралишта од 50 јарди и две екипе по 7 играча, једног главног и двојицу помоћних (линијских) судија. Пошто је игралиште било без голова, задатак играча једне екипе је био да лопту положе на сплав противничке екипе.

Прва правила ватерпола дао је Вилијам Вилсон 1876. године у Глазгову, где се на реци Ди одиграла утакмица у којој је први пут биле омеђене границе игралишта. У то време ватерполо се све чешће налази у програму пливачких такмичења и разних свечаности. Правила су предвиђала гол и голмана, голмани се не смеју одупирати о дно игралишта, хватати лопту и бацати је са две руке, а погодак се признаје онда када лопта целим обимом уђе у гол. Организују се првенства и међусобне утакмице Енглеске, Шкотске и Ирске по јединственим правилима да голман не сме бацати лопту преко половине игралишта и водити лопту испод воде. Према правилима из 1883. утакмица траје 20 минута. До утакмице измеђе Бирмингема и Портсмута свака екипа је имала по 12 играча.

Крајем века ватерполо се појављује и на америчком континенту. Играло се у затвореном пливалишту, али без голова и задатак је био да играч са лоптом у руци додирне одређено место на огради пливалишта.

Ватерполо се у остатку Европе појављује 1894. године, најпре у Немачкој, па Аустрије, Белгији, Француској и Мађарској.

Уз фудбал, најстарији је екипни спорт који се појавио на програму Олимпијских игара, још 1900. године и одржао се до данас (осим 1904). Први победник је била екипа Велике Британије. Највише успеха имали су ватерполисти Мађарске који су са 2008. освојили 15 медаља (9 златних, 3 сребрне и 3 бронзане медаље). Ватерполо за жене први пут је укључен на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године.

Прво Првенство Европе одржано је у Будимпешти 1926. године, а Светско првенство у Београду 1973..

Правила ватерпола[уреди]

За ФИНА такмичења правила морају бити како је наведено у наставку. Национални савези за своја такмичењима могу у нијансама променити неке делове.

Игралиште и опрема[уреди]

Игралиште[уреди]

Игралиште за мушкарце: удаљеност између гол-линија мора бити 30 м. Ширина мора бити 20 м. Дубина воде не сме нигде бити мања од 1,80 м, а препоручује се 2,00 м.

Игралиште за жене: димензије игралишта морају бити 25 x 17 м. Дубина воде не сме бити мања од 1,80 м, а препоручује се 2,00 м.

  • Температура воде мора бити 26 +/- 1 °C.
  • Расвета не сме бити мања од 600 лукса.

За олимпијске игре, светска првенства и ФИНА такмичења расвета не сме бити мања од 1.500 лукса.

Видљиве ознаке морају бити постављене на обе стране игралишта, а означавају следеће:

  • беле ознаке - гол-линија и половина игралишта
  • црвене ознаке - линија 2 м
  • жуте ознаке - линија 5 м

Уздужне границе игралишта од гол-линије до линије 2 метра морају бити означене црвено, од линије 2 метра до линије 5 метара жуто, те од линије 5 метара до центра игралишта зелено. Црвена ознака мора бити на сваком крају игралишта, 2 метра од угла на супротној страни од записничког стола, да означи место за поновни улазак играча у игру.

Голови[уреди]

Две стативе и пречка су чврсте конструкције, правоугаоног облика, величине 0,075 м на страни према игралишту обојене бело, морају бити смештене на гол-линијама на крајевима игралишта, једнако удаљене од уздужних страница игралишта најмање 0,30 м испред границе игралишта.

Унутрашњи размак статива мора бити 3,00 м. Доња страна пречке мора бити 0,90 м изнад површине воде.

Мреже морају бити сигурно причвршћене за стативе и пречку и затварати цели гол остављајући размак иза гол-линија не мањи од 0,30 м.

Лопта[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Лопта за ватерполо
NewWaterPoloBall.JPG

Лопта мора бити округла са ваздушном комором која има самозатварајући вентил. Мора бити непромочива, без спољних шавова, без премаза масти или сличне материје. Тежина лопте мора бити од 400 до 450 грама. За мушки ватерполо обим лопте мора бити од 0,68 до 0,71 м а притисак у лопти од 90 до 97 kPa, а за женски ватерполо обим лопте мора бити од 0,65 до 0,67 м, а притисак у лопти од 83 до 90 WP kPa.

Капице[уреди]

Капице морају бити у контрастним бојама, осим потпуно црвене, и морају се разликовати од боје лопте. Судије могу затражити од екипе да стави беле или плаве капице. Голмани морају носити црвене капице. Капице морају бити везане испод браде. Ако играч изгуби капицу за време игре, мора је заменити код првог прикладног прекида игре када је његова екипа у поседу лопте. Капице се морају носити током целе утакмице.

Капице морају имати савитљив штитник за уши исте боје као и капице с којима екипа наступа, осим голмана који може имати црвене штитнике.

Капице морају имати бројеве с обе стране, висине 0,10 м. Голман носи капицу с бројем 1, а остале капице морају имати бројеве од 2 до 13. Резервни голман мора носити црвену капицу број 13. Бројеви капица се не смеју мењати за време игре, осим с дозволом судије.

За међународне утакмице капице морају на предњој страни имати међународну словну ознаку земље (три слова) и могу имати националну заставу. Висина словне ознаке мора бити 0,04 м.

Екипе и замене[уреди]

Напад на противнички гол.

Свака екипа мора имати 7 играча, од којих 1 мора бити голман који носи голманску капицу, и не више од 6 резервних играча који се могу замењивати. Од екипе која игра с мање од 7 играча не сме се захтевати да има голмана.

Играчи који тог тренутка нису у игри, заједно с тренерима и службеним лицима, с изузетком главног тренера, морају седити на клупи и не смеју је напуштати од почетка игре, осим између четвртина и продужетака или током тајмаута. Главном тренеру екипе у поседу лопте мора бити дозвољено кретање до линије 5 метара у било које време. Екипе смеју променити стране и клупе само у полувремену и пре почетка другог наставка продужетка. Обе клупе за екипе морају се налазити на супротној страни од записничког стола.

Свака екипа мора имати капитена, који је одговоран за добро понашање и дисциплину своје екипе.

Играчи морају носити непровидне костиме (гаћице) или костиме (гаћице) с посебним додатком. Пре уласка у игру морају одстранити све предмете који могу проузроковати повреде. Играчи не смеју бити намазани по телу машћу, уљем или сличним средством. Ако судија прије почетка игре утврди да је употребљено такво средство, мора затражити да се одмах одстрани. Почетак утакмице се не сме одгодити да би се средство одстранило. Ако се овај прекршај утврди послије почетка игре, тај играч мора бити искључен до краја утакмице, а замена може ући одмах у игру на месту за поновни улазак код властите гол-линије.

У свако време током игре играч може бити замењен након што је напустио игралиште на месту за поновни улазак чим играч буде видљив на површини воде у простору за поновни улазак. Ако је голман замењен, замена мора носити голманску капицу. Замена се не може обавити од времена када је досуђено казнени ударац до његовог извођења, осим ако је затржен тајмаут.

Замена сме ући у игралиште с било ког места: за време одмора између четвртина и било ког наставка продужетка; после постигнутог поготка; за време тајмаута, да би заменио играча који крвари или је озлеђен.

Замена мора бити спремна ући у игру без одуговлачења. Ако замена није спремна, игра мора бити настављена без њега, а он може ући у свако време с места за поновни улазак код властите гол-линије.

Голман који је замењен, ако се врати у игру, може играти на било којем месту. Ако се голман мора повући из игре због здравствених разлога, судије морају дозволити да га одмах замени један од играча, који ће ставити голманску капицу.

Трајање игре[уреди]

Извођење петерца

Трајање игре мора бити 4 четвртине по 8 минута стварне игре. Време се почиње мерити на почетку сваке четвртине или продужетка у тренутку кад играч дотакне лопту. Код свих знакова за прекид мерни сат мора се зауставити док лопта не буде враћена у игру, напуштањем руке играча који изводи одговарајуће бацање или када лопту дотакне играч након судијског бацања.

Између прве и друге, те треће и четврте четвртине уткмице је одмор од 2 минуте, а између друге и треће четвртине 5 минута. Екипе, укључујући играче, тренере и службена лица, морају променити стране пре почетка треће четвртине и односно другог продужетка.

Ако је након истека времена утакмица завршила нерешено, а потребано је добити победника, мора се играти продужетак после одмора од 5 минута. Играће се 2 продужетка по 3 минуте стварне игре с прекидом од 2 минуте како би екипе промениле стране. Ако је резултат на крају два продужетака нерешен, морају се изводити казнена ударци (петерци) како би се добио победник.

Код извођење казнених удраца, поступак је следећи:

  • Тренери одређују 5 играча и голмана који ће учествовати у извођењу. Голмана је могуће променити у било којем тренутку, под условом да је замена уписана у службени записник током утакмице;
  • петоро играча мора бити пописано редоследом којим ће се изводити казнени ударци који се не може мењати;
  • играчи који су искључени током утакмице не могу изводити казнене ударце, нити могу мењати голмана;
  • ако је током извођења искључен голман, један од пет играча одређених за извођење, може га заменити. Након што играч учествује у одбрани једног казненог ударцаа, може се заменити другим играчем или голманом;
  • казнена ударци се изводе наизменично, на било којој страни игралишта и сви играчи, осим извођача и голмана противничке екипе, морају седити на клупи;
  • жребом се одлучује екипа која прва изводи казнени ударац;
  • ако је и након прве серије резултат изједначен, истих пет играча наизменично ће изводити по један ударац, све док једна екипа постигне, а друга не постигне погодак;

Било који мерни инструмент мора показивати опадајуће време, тј. показивати време које је преостало до краја четвртине или продужетка.

Тајмаут[уреди]

Свака екипа има право на 3 тајмаута у утакмици. Трећи тајмаут може бити затражен само у продужецима. Трајање тајмаута износи 1 минут. Тренер екипе у поседу лопте може затражити тајмаут у свако време и након поготка позивом „тајмаут“ и сигнализацијом рукама у облику слова Т. Ако је затражен тајмаут, судије морају звиждуком зауставити игру, а играчи морају одмах допливати у своју половину игралишта.

Игра мора бити настављена након звиждука судије, тако да екипа која је у поседу лопте изведе бацање с половине или иза половине игралишта, осим ако је тајмаут затражен пре извођења казненог ударца или корнера - то бацање мора остати.

(Напомена: Време поседа лопте наставља тећи од почетка игре након тајмаута.)

Ако тренер екипе која је у поседу лопте затражи тајмаут на који нема право, игра мора бити заустављена, а поновно ће је почети противничка екипа извођењем бацања са половине игралишта.

Ако је тајмаут затражио тренер екипе која није у поседу лопте, игра мора бити заустављена, а казнени ударац ће бити досуђен у корист противника.

Код поновног почетка, након тајмаута, играчи могу заузети било који положај у игралишту, у складу с Правилима која се односе на казнени ударац и извођење корнера.

Бацања[уреди]

Неутрална бацања[уреди]

Неутрално бацање мора бити досуђено:

a. кад лопта на почетку четвртине или продужетка, по судијином мишљењу, падне тако да даје очигледну предност једној екипи;

(б) кад један или више играча из сваке екипе учине истовремено прекршај тако да судујама није могуће оценити који је играч први направио прекршај;

(ц) кад обојица судија звижде истовремено, досуђујући прекршај различитим екипама;

Ако је код неутралног бацања, по мишљењу судије, лопта пала тако да даје предност једној екипи, судија ће поновити бацање.

Циљ игре је постићи више погодака у гол. Сваки погодак се рачуна као један поен. На почетку сваке четвртине по један играч сваке екипе плива према средини игралишта на којем је лопта, а екипа чији играч први доплива до лопте прва креће у напад.

Утакмица се игра у четири четвртине, чије трајање је, за млађе,7 а за старије од 16 година 8 минута.

Међународни ватерполо[уреди]

Државе у којима је јак репрезентативни ватерполо су: Србија, Црна Гора, Мађарска, Хрватска, Русија, Италија, Грчка, Немачка, Шпанија, САД, Аустралија, али и Словачка и Француска држе прикључак овој групи.

Највише успеха на континенталним (Европско првенство у ватерполу...), осталим међународним такмичењима (Светски куп, Светска лига) и светским првенствима имале су репрезентације Србије/СФР Југославије, Хрватске, Мађарске, СССР-а, Италије, Шпаније.

У међународним клупским такмичењима, добар успех имале су екипе из Србије (истичу се Партизан Београд - 7 пута европски првак, ВК Бечеј), Црне Горе (ВК Јадран Херцег Нови и ВК Приморац), затим екипе из Италије (Посилипо Напуљ, Про Реко и Пескара), Хрватске (истичу се Младост Загреб, Југ Дубровник и Јадран Сплит), Мађарске (Хонвед, Вашаш, Орвушегетем и Ујпешт), Русије , Немачке (Шпандау Берлин), Шпаније (Барселона), а у 21. веку и клубови из Грчке постижу успехе.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :