Соња Хени

Из Википедије, слободне енциклопедије

Соња Хени (нор. Sonja Henie) (8. април, 1912. - 12. октобар, 1969.) била је норвешка клизачица и глумица. Освојила је три златне медаље на Зимским олимпијским играма, била је десет пута светска првакиња, и шест пута била европски шампион. По броју освојених медаља нико ни до данас није успео да је стигне, тако да је Соња до данашњих дана задржала титулу најбоље клизачице света.

Већ са 11 година пласирала се на Зимске олимпијске игре 1924. у Шамонију. Тада је освојила последње место, а записано је да је током наступа била толико збуњена да је пар пута отклизала до ограде и тражила савете од тренера коју фигуру да отклиза. Четири године касније са својих 15 година по први пут је постала светска првакиња.

На следеће три олимпијаде никакви савети јој нису били потребни, јер је Хени убедљиво побеђивала све супарнице. Остала је позната по томе што је у уметничко клизање увела елементе плеса, а прилагодила је и опрему клизача скративши сукњу што је допринело лакшем извођењу фигура као и већој популарности. Данас се за Соњу сматра да је била клизачица која је одредила смер женског клизања и учврстила попуралност тог спорта. Осим клизања Соња се такође бавила и тенисом.

После Олимпијаде 1936 Хени је прешла у професионалце, па је почела да наступа по ревијама и представама. Осим у спорту била је успешна и као глумица, па је за живота а и после њега била једна од највољенијих особа у Норвешкој, а позната и вољена у целом свету.

Редитељ Душан Макавејев снимио је филм 1972. године који носи наслов Недостаје ми Соња Хени.