8. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
8. април (08.04) је 98. дан у години по грегоријанском календару (99. у преступној години). До краја године има још 267 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 8. април
- 217. — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога.
- 1513. — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД.
- 1861. — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање.
- 1904. — У Лондону потписан англо-француски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку.
- 1913. — У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента.
- 1939. — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански кра Зог избегао у Грчку.
- 1944. — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније.
- 1946. — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама.
- 1953. — Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осудиле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министрар иностраних послова, а потом председник Кеније.
- 1971. — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома.
- 1990. — Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година.
- 1992. —
- После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за екперименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979.
- Палестински лидер Јасер Арафат нађен жив у Либијској пустињи 12 сати после авионске несреће у којој су погинула три његова сапутника.
- 1993. — Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН.
- 1996. — Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа.
- 2002. — Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији.
- 2003. —
- У израелском ракетном нападу на возило у Гази убијен локални вођа "Хамаса" Саид Алдин ал Арабид. У нападу погинуло још најмање пет особа, а преко 47 Палестинаца повређено.
- Од пројектила који је амерички тенк испалио на хотел "Палестина" у Багдаду, у ком су били смештени страни новинари, погинули камерман Ројтерса Тарас Процук и новинар шпанске телевизије ТВЕ 5 Хосе Коусо.
- 2004. — Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.
- 2006. —
- Амерички конгресмен Џорџ Војнович изјавио да се "Београд припреми за независност Косова".
- У Новом Саду одлучено је да се отпочне са прављењем спискова добровољаца који ће се укључити у одбрану града од евентуалног изливања Дунава.
Рођења [уреди]
- 1810. — Роберт Шуман, немачки композитор
- 1893. — Мери Пикфорд, канадска глумица
- 1910 - Светислав Стефановић Ћећа, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој
- 1912. — Соња Хени, клизачица
- 1919. — Јан Смит, родезијски политичар
- 1937. — Момо Капор, сликар, новинар, писац
- 1938. — Кофи Анан, гански политичар, секретар УН-а
- 1967. - Урош Петровић српски књижевник дизајнер, илустратор и фотограф, председним Менсе за Србију. Аутор је романа фантастике и загонетних прича
Смрти [уреди]
- 217. — Каракала, римски цар (*185.)
- 1143. — Јован II Комнин, византијски цар (*1087.)
- 1364. — Јован II Добри, француски краљ (* 1319.)
- 1905. — Јосип Јурај Штросмајер, хрватски бискуп и политичар (* 1815.)
- 1922. — Ерих фон Фалкенхајн, немачки војсковођа и начелник генералштаба
- 1929. — Карл Ауер, аустријски хемичар (* 1858.)
- 1950. — Васлав Нижински, руски балетски играч.
- 1973. — Пабло Пикасо, шпански сликар и вајар (* 1881.)
- 1981. — Омар Нелсон Бредли, амерички генерал
- 1984. — Пјотр Капица, руски физичар
- 2013. — Маргарет Тачер, британска политичарка (* 1925)
