12. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
12. октобар (12.10.) је 285. дан у години по грегоријанском календару (286. у преступној години). До краја године има још 80 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 12. октобар
- 1810. — Дан када су се венчали баварски принц Лудвиг и саксонска принцеза Тереза постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица у Минхену (Октоберфест).
- 1860. — Издат Канун за Лесковац.
- 1897. — У Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве.
- 1928. — У дечјој болници у Масачусетсу први пут су на пацијенту оболелом од полиомиелитиса примењена „гвоздена плућа“.
- 1934. — Једанаестогодишњи Петар II Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, након што је 9. октобра у атентату у Марсеју убијен његов отац краљ Александар I. Вршење краљевске власти је у име малолетног краља вршило трочлано намесништво. принц Павле, др Раденко Станковић и др Иво Перовић. Први намесник био је Павле Карађорђевић.
- 1942. — У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.
- 1944. — Започела Београдска операција којом је Београд ослобођен од немачких окупатора
- 1960. — Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, изнервиран што је велики број посланика у Генералној скупштини спавало, совјетски лидер Никита Хрушчов скинуо је ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута.
- 1964. — У орбиту око Земље лансиран је совјетски васионски брод „Васход 1“, прва свемирска летјелица са вишечланом посадом.
- 1968. — Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме оборила је проамеричког председника Арнулфа Аријаса Мадрида.
- 1984. — Током годишње конференције Конзервативне партије у хотелу „Гранд“ у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, британски премијер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ирске терористичке организације ИРА. Пет људи је погинуло, а 30 је рањено.
- 1992. — У Каиру је погинуло више од 550 људи у земљотресу чији је епицентар био близу великих пирамида у Гизи.
- 1999. — УН су симболично прогласиле за шестомилијардитог становника Земље бебу рођену у Сарајеву. Мајци новорођеног дечака уручена је сребрна медаља мира УН.
- 1999. — Војним ударом власт у Пакистану преузео је генерал Первез Мушараф.
- 2001. —
- У пожару је изгорела Саборна црква у Нишу, једна од највреднијих у Србији. Грађена је од 1856. до 1872, а пројекат је израдио најпознатији српски архитекта 19. века Андреј Дамјановић.
- Нобелова награда за мир додељена је Уједињеним нацијама и генералном секретару Кофи Анану.
- 2002. — у бомбашком нападу на ресторан и дискотеку на индонежанском острву Бали, погинуле су 202 особе, углавном страни туристи.
- 2011. — Европска комисија препоручила да се Републици Србији одобри статус кандидата за пријем у Европску унију.
Рођења [уреди]
- 1873. — Надежда Петровић, српска сликарка. (†1915).
- 1875. — Алистер Кроули, енглески окултиста, мистик и астролог. (†1947).
- 1878. — Карл Буреш, аустријски политичар.
- 1935. — Лучано Павароти, италијански оперски певач.
- 1938. — Милутин Поповић Захар је правник, композитор и виолиниста
Смрти [уреди]
- 1909. — Франциско Ферер, каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. (*1859.)
- 1915. — Лазар Пачу, лекар и политичар, министар финансија.
- 1924. — Анатол Франс, француски писац.
- 1942. — Аритомо Гото је био вице-адмирал јапанске царске морнарице током Другого светског рата
- 1969. — Соња Хени, клизачица
- 1990. — Рифат Махџуб, председник египатског парламента.
- 1996. — Рене Лакост, француски тенисер. (*1904).
Празници и дани сећања [уреди]
- 1492. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо први пут је ступио на тло Новог света. Након 33 дана пловидбе од Канарских острва, његова посада искрцала се на Бахамска острва, са уверењем да су стигли у Азију.
- 1518. — Немачки верски реформатор Мартин Лутер, оптужен за јерес, одбио је да се одрекне својих теза пред папским изаслаником кардиналом Томазом Кајетаном. Дубоко погођен трговином индулгенцијама (папски опрост) Лутер је 1517. на врата цркве у Витенбергу окачио својих 95 теза о преуређењу католичке цркве и позвао на јавну расправу. Тај догађај сматра се почетком реформације.
- 1811. — Парагвај је прогласио независност од Шпаније и Аргентине.
- 1822. — Бразил је стекао независност од Португала.
- 1918. — Уз звуке композиције „Марш на Дрину“ у ослобођени Ниш у Првом светском рату умарширала је Дринска дивизија српске војске.
- 1968. — Афричка држава Екваторијална Гвинеја стекла је независност после 190 година шпанске колонијалне управе.