Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту
Споменик совјетским војницима
Опште информације
МестоНиш
ОпштинаЦрвени Крст
Држава Србија
Време настанка1944. / 2015.
Тип културног добраспоменике културе од изузетног значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.ni.rs

Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту је новоизграђено спомен обележје са именима погинулих совјетских војника у нишком инциденту 7. новембра 1944 године, изграђен 2015. године испред Логора Црвени крст у Нишу, Спеменик је постављен на месту уклоњене некадашње пирамидалне плоче са уклесаним именима погинулих војника и њиховим посмртним остацима, након Титовог сукоба са Информбироом.[1][2][3]

Догађаји који су претходили спомен обележју[уреди | уреди извор]

Повод за изградњу споменика био је Нишки инцидент — оружани сукоб између савезничких снага, Црвене армије и америчке авијације.[4] Инцидент се догодио 7. новембра 1944. године, убрзо по ослобођању Ниша, у коме су биле смештене снаге Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије.[5] Тога дана изненада је авијација САД напала град Ниш, а потом и колону возила Црвене армије која се кретала друмом Ниш — Алексинац.[6][7]

Званична верзија америчких војних власти је да је дошло до грешке и пријатељске ватре.[8]

Последице овог напада су неколико десетина мртвих и рањених међу војницима, али и међу цивилима. Материјална штета је такође била значајна. Убрзо је настала ваздушна борба у којој су оборена три америчка и три совјетска авиона.[9][10]

Списак погинулих војника Црвене армије 7. новембра 1944. на путу од Ниша до Алексинца.[4]

Официри

  • КОТОВ ГРИГОРИЈ ПЕТРОВИЧ — Генерал-лајтнант, рођ. 1902. у Разанску
  • НАЗДАРОВ АЛЕКСЕЈ МИХАИЛОВИЧ — Гардијски поручник, рођ. 1919. у Влкому
  • НАУМОВ ГРИГОРИЈ НИКОЛАЈЕВИЧ — Гардијски мајор, рођ. 1898. у Уроженецу код Санкт Петерсбурга
Списак црвеноармејаца на спомен обележју

Подофицири

  • КОВАЛЕНКО СЕМЕНА ПИМЕНОВИЧ — Водник, рођ. 1901. у Алтабскипу
  • КОЗЛОВ МИХАИЛ ИВАНОВИЧ — Водник-шофер, рођ. 1922. у Вологодскасу
  • ЛАЗУТКИН СЕРГЕЈ ИВАНОВИЧОСТАПЕНКО НИКОЛАЈ ИВАНОВИЧ — Старији водник, рођ. 1921. у Сумскаји
  • ПОМЕЛЈУК РОМАНА ПАНТЕЛЕВИЧ — Водник, рођ. 1911. у Виницкасу
  • ФИЛАТОВ КОРНЕЈ УЛЈАНОВИЧ — Старији водник, рођ. 1898. у Смоленску
  • ЧЕРНЕНКИЈ ФЕДОТ ФЕДОРОВИЧ — Млађи водник, рођ. 1922. у Свекаји

Прво спомен обележје[уреди | уреди извор]

Тела погинулих совјетских пилота у нишком инциденту у пратњи војника из 13. корпуса НОВЈ на свечаном чину сахране положена су у заједничку гробницу удаљену око 90 метара од главног улаза у некадашњи нацистички концентрациони логор на Црвеном Крсту, поред жичане ограде, која је делила логорску улазну стазу и суседну коњичку касарну „Стеван Синђелић”.[4]

Ова локација је изабрана зато што су совјетски пилоти, по осолобођењу Ниша 14. октобра 1944. (због близине нишког аеродрома) били смештени у просторијама бившег логора на Црвеном крсту.

На гробном месту био је постављен споменик у виду пирамидалне плоче на којој је био уклесан текст следеће садржине:[11]

1922 — 1944

ЛЕТЧИКИ — ИСТРЕБИТЕЛИ

Л-Т КРИВОНОГИХ — МЛ ЛТ ШИПУЛЈА

ДМИТИЈ — ВИКТОР

ПЕТРОВИЧ — МИТРОФАНОВИЧ

ПОГИБЛИ В ВОЗДУШНОМ БОЈУ ЗА НАШУ ВЕЛИКУ РОДИНУ 7.11.1944.

Уклањање спомен обележја[уреди | уреди извор]

Споменик погинулих совјетских пилота дуго време су обилазили грађани и сељаци Ниша и околине, полажући цвеће и венце, све до:

Почело се са уклањањем Стаљинових, Молотовљевих портрета и портрета истакнутих ратних генерала и маршала, а наставило се са уклањањем споменике и спомен-обележја палим црвеноармејцима. Тако се на удару нашло и спомен обележје погинулим Совјетима у нишком инциденту.[4]

Иницијатива за изградњу новог спомен обележја[уреди | уреди извор]

Идеја да се нишки инцидент, достојно обележи једним пригодним спомеником, потекла је од историјског одељења Народног музеја у Нишу, поводом 70-те годишњице овог историјског догађаја. Историчари овог одељења до архивског материјала о првобитним гробним местима сахрањених совјетских пилота 7. новембра 1944. године дошли су након сређивања документације концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу. Мали број нишлија знао је да су погинули совјетски ваздухопловци сахрањени на улазу у сам логорски комплекс, и да су им Нишлије гробове одржавали све до почетка сукоба са Информбироом, када су они уклоњени и премештени у Јагодину.[4]

Како би се шира руска јавност подробније упознала са овим догађајем историчари Народног музеја Небојша Озимић и Александар Динчић, у склопу своје свакодневне едукативне активности упознавали су људе са историјским дешавањима у прошлости, везеаним за нишки инцидент 1944. Након једног од предавања ових историчара, Српско-руски хуманитарни центар у Нишу изразио је жељу да се на истом месту (где су сахрањени совјетски пилоти) подигне споменик на којем ће бити исписана имена погинулих совјетских војника, и тако обнови спомен обележје посвећено свим жртвама нишког инцидента.

Редослед активности

Дана 14. октобра 2014. године, испред логорског комплекса Црвени Крст прво је положен камен-темељац за споменик посвећен погинулим војницима у нишком инциденту, са циљем да свечано буде откривен зна 70-ту годишњицу од победе над фашизмом и нацизмом у Европи. На позлаћеној спомен плочи, исписане су следеће речи:[4]

Новоизграђени споменик је свечано откривен 9. маја 2015. године, на Дан победе над фашизмом.

Изглед споменика[уреди | уреди извор]

Споменик тежак 38 тона направљен је од црвеног гранита. У облику је звонаре са месинганим звоном на врху и постаментом на коме је рељефна плоча са именима погинулих совјетских војника.

  • Спомен обележје страдалим црвеноармејцима у Нишу 7. новембра 1944.
  • Споменички комплекс
    Споменички комплекс
  • Натпис на споменику
    Натпис на споменику
  • Постамент споменика
    Постамент споменика

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Да се не заборави – споменици и спомен обележја народноослободилачког рата, Народни музеј Ниш, 1968
  2. ^ Златковић Србислав, Др Васев Цветан, Др Видаковић Гаврило, Димитровград 1877-1945, Институт за савремену историју, Бе-оград, 1989.
  3. ^ История на Отечествената Война на България 1944-1945, том Втори (Участието на България в разгромяването на немско-фашистките войски на Балканите (септември-ноември 1944 г.), Иститут за военна история при Генералния щаб на Българската народна амрия, София, 1982
  4. ^ а б в г д ђ Александар Динчић, Бојана Симовић, Нишки инцидент, Нишки културни центар 2016.
  5. ^ Драгољуб Ж.Мирчетић, Ваздушна бомбардовања Ниша у Другом светском рату 1941-1944, Ниш, 1998, 171-177.
  6. ^ Централни архив у Москви РФ, ф. 866 нап, оп. 223502, д.3. Извештај добијен захваљујући Руском хуманитарном центру у Нишу.
  7. ^ А. Тимофејев, Руси и Други светски рат у Југославији (Утицај СССР-а и руских емиграната на догађаје у Југославији 1941-1945), Београд, 2010.
  8. ^ Драгољуб Ж.Мирчетић, Ваздушна бомбардовања Ниша у Другом светском рату 1941-1944, Ниш, 1998. стр.161
  9. ^ Сећање Бранка Поповића на догађаје у Нишу од 14. октобра до 11. новембра 1944. године – изјава у студијском материјалу историјског одељења Народног музеја у Нишу.
  10. ^ Лист Политика од 10. новембра 1944. године, Београд, број 11810, 5
  11. ^ Народни музеј Ниш, Збирка предмета и докумената заточеника логора на Црвеном крсту. Препис оригиналног натписа на споменику погинулим совјетским ваздухопловцима у борби са америчким пилотима, 7. XI 1944. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Душко Грбовић, У данима ослобођења: О спомен-костурници бораца Црвене армије, Лист „Нови пут” од 16. октобра 2013. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменик_совјетским_војницима_страдалим_у_нишком_инциденту&oldid=27013376”