14. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
14. октобар (14.10.) је 287. дан у години по грегоријанском календару (288. у преступној години). До краја године има још 78 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 14. октобар
- 1322. — Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске.
- 1702. - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе. Француска војска извојевала је Пирову победу над восјком Светог римског царства.
- 1806. — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску.
- 1809. — Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској.
- 1892. — Први трамвај у Београду
- 1912. — У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела.
- 1913. — У најтежој рударској несрећи у Великој Британији, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.
- 1933. — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви.
- 1939. — Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод „Ројал оук“.
- 1941. — Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине.
- 1944. — Британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941.
- 1947. — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид.
- 1964. — Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг.
- 1973. — У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације.
- 1988. — Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност.
- 1994. — Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат.
- 2000. — Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац.
- 2001. — У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.
Рођења [уреди]
- 1882. — Емон де Валера, ирски државник.
- 1890. — Двајт Дејвид Ајзенхауер, амерички генерал и државник. († 1969.)
- 1906. — Хана Арент, немачка политичка теореричарка († 1975.)
- 1919. — Драгослав Аврамовић, српски економиста, гувернер Народне банке Југославије и дописни члан САНУ. († 2001.)
- 1921. — Раде Марковић, српски глумац.
- 1930. — Жозеф Дезире Мобуту, председник Заира.
- 1934. — Љубомир Поповић, српски сликар.
- 1949. — Доситеј (Деспо Мотика) је епископ британско-скандинавски.
Смрти [уреди]
- 322. п. н. е. - Демостен, највећи говорник старог века.
- 1883. — Марија Трандафил српска добротворка, подигла је зграду за сиротиште у којој се данас налази седиште Матице српске
- 1944. — Ервин Ромел, немачки фелдмаршал.
- 1944. — Марко Мурат, српски сликар.
- 1977. — Хари Лилис Бинг Крозби, амерички певач и филмски глумац.
- 1990. — Леонард Бернстајн, амерички пијанист, диригент и композитор.
- 1996. — Исидор Папо, лекар, генерал
- 1999. — Џулијус Њерере, председник Танзаније.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1894. — У Београду, на линији Калемегдан-Славија, пуштен у саобраћај први трамвај на коњску вучу.
