Срж надбубрежне жлезде
Срж надбубрежне жлезде (lat. medulla glandulae suprarenalis) налази се у унутрашњости надбубрежне жлезде и окружена је кортексом, односно кором надбубрежне жлезде. Чини 1/10 ове жлезде. Функционално представља модификовани симпатикусни ганглион.[1]
Грађа[уреди | уреди извор]
Срж надбубрежне жлезде је изграђена од два типа ћелија: медулоцита и ганглијских ћелија.
Медулоцити су главна популација сржи надбубрега, задужена за синтезу катехоламина. Други назив за њих је хромафине или феохромне челије јер садрже грануле које се боје солима хрома. [2]Њихова улога је у формирању стубова, који су одвојени венским синусима, у које се излучују адреналин и норадреналин.
Ганглијске ћелије су смештене између медулоцита и распоређене су у малим групама.
Хормони сржи надбубрежне жлезде[уреди | уреди извор]
Хормони сржи надбубрега припадају групи катехоламина. Полазна супстанца за њихову синтезу је аминокиселина тирозин. Катехоламини који се луче у сржи надбубрега су:
Улога хормона[уреди | уреди извор]
Адреналин и норадреналин представљају неуротрансмитере чија се функција поистовећује са функцијом симпатичког нервног система. Ова два хормона се луче током физичке активности или у стресним ситуацијама, те припремају огранизам за одбрану или бекство.[3] Они инхибитују (успоравају) или ексцитују (убрзавају) рад одређених органа. Ови хормони подстичу бржи рад срца, повећавају крвни притисак, шире зенице, итд. Лучење хормона надбубрежне жлезде регулише штитна жлезда.
Поремећаји[уреди | уреди извор]
Губитак функције сржи надбубрежне жлезде обично не изазива озбиљне здравствене проблеме код људи, међутим хиперфункција доводи до озбиљних поремећаја.[4] Болести сржи надбубрежне жлезде су у вечини случајева повезане са туморима, који су у 95% случајева доброћудни. Најчешћи је феохромоцитом, тумор који је узрок повећаног лучења адреналина и норадреналина. Код одраслих оособа овај најчешће бенигни тумор узрокује изненадне нападе јако повишеног крвног притиска, док је код деце стално повишен. Поред хипертензије, од симптома се јављају и главобоље, убрзан срчани рад (тахикардија), знојење и црвенило коже.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Грађа”. humanitas.net. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Медулоцити”. produzizivot.com. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Хормони”. humanitas.net. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Хиперфункција”. talijalab.com. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Симптоми хиперфункције”. talijalab.com. Приступљено 27. 3. 2020.
