Надбубрежна жлезда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велике ендокрине жлезде код човека (мушкарац лево, жена десно) 1. епифиза 2. хипофиза 3. штитна жлезда 4. грудна жлезда 5. надбубрежна жлезда 6. гуштерача 7. јајник 8. семеник

Надбубрежне жлезде се налазе на горњим половима бубрега. Састоје се из два дела, коре и сржи, који се међусобно разликују и по пореклу и по функцији.

Кора лучи следеће групе хормона:

  • минералокортикоиде: алдостерон, кортикостерон, дезоксикортикостерон, који регулишу промет минерала (посебно натријума и калијума) и воде, чиме одржавају хомеостазу; називају се хормони који чувају живот;Они такође смањују реапсорпцију калијума у бубрежним каналићима што доводи до излучивања калијума мокраћом и смањења концентрације калијума у крви.
  • гликокортикоиде: кортизол, хидрокортизол, кортикостерон. Међу њима је најактивнији кортизол. Они регулишу промет угљених хидрата, протеина и липида. Ови хормони утичу на стварање глукозе из аминокиселина и протеина, повећавају концентрацију глукозе у крви процесом гликонеогенезе. Спречавају развој запаљенских процеса тј. делују инфламаторно, смањују број лимфоцита и еозинофила и спречавају настанак везивног ткива.
  • андрогене и естрогене хормоне (естрон, естриол, естрадиол) који утичу на развој полних органа у дечјем узрасту.

Срж надбубрежне жлезде лучи адреналин и норадреналин. Њихово дејство је слично дејству симпатичког нервног система – убрзавају рад срца, повећавају крвни притисак итд.

Види још[уреди]



Анатомија човјека

Анатомија и геометријске пропорције (Albrecht Dürer)