Староенглески језик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Староенглески језик (Ænglisc sprǣc, ISO 639-3: ang) је историјски индоевропски језик који се говорио између 450. и 1100. године на подручју данашње Велике Британије.

Обухватао је неколико нарјечја: западносаксонско, јужно староенглеско, нортхумбријско, кентско, англијско, мерцијанско.

Мерцијанско нарјечје је предак савременог енглеског језика.[1].

Извори[уреди]

  1. ^ Староенглески језик, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]