Индоевропски језици
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Индоевропски језици | |
|---|---|
|
|
Породица индо-европских језика је једна од најпроширенијих језичких породица, која обухвата готово све европске језике (у Европи и у земљама које су населили Европљани) и знатан број језика у југозападној и јужној Азији. Ти језици, особито у својем старијем облику, показују такву сродност и таква подударна обележја у фонетици, морфологији и лексици, да се безусловно мора закључити да су они, у старије доба, били тешње међусобно повезани и да су творили језичку заједницу.
Индо-европски језици се начелно деле у десет грана:
Садржај |
[уреди] Балто-словенски језици
Деле се у две групе:
[уреди] Балтички језици
[уреди] Словенски језици
 |
За више информација погледајте Словенски језици |
[уреди] Јужна група
[уреди] Источна група
[уреди] Западна група
[уреди] Германски језици
|
За више информација погледајте Германски језици |
Германски су језици део индоевропске језичке породице. Првобитни говорници старогерманскога језика били су Готи( који су имали и писмо-готицу) и Викинзи. Готи су се негде око 6. века спустили из Скандинавије на просторе средње Европе. Викинзи су касније нападали Британију и атлантску обалу. Данас се германски језици деле на три групе: 1) Источногермански језици су мртви, а то су готски, вандалски и бургундски 2) Северногермански су шведски, норвешки(скоро једнаки језици), дански, исландски и фарерски 3) Западногермански су енглески( који је претрпео разне фонетске промене на територији ван Енглеске, тако да га данас мало људи зна говорити исправно, а то је и врло тешко јер има 46 гласова), немачки( са бројним дијалектима, од којих се неки врло разликују од правог немачког, готово да су као самостални језици), холандски( већим делом је мешавина претходна два), фламански, африкаанс и јидиш. Германске језике одликује мањи број падежа(у немачком само четири, у енглеском их ни нема), велики број речи које се слично изговарају, или чак исто, дуге, сложене реченице и врло брз изговор.
[уреди] Романски језици
|
За више информација погледајте Романски језици |
Романски језици су део италских језика породице језика, а спадају у индоевропске језике. Овај скуп обухвата језике који потичу од латинског језика. Већина њих се развило из наречја латинског језика, односно „вулгарног латинског“ (Latina vulgata), којим су, по распаду Римског царства, говорили „обични“ људи на просторима које данас заузимају Италија, Португал, Румунија, Француска и Шпанија.
[уреди] Грчки језик
|
За више информација погледајте Грчки језик |
Је један од најбоље документованих језика, како светских тако и индоевропских језика. Постоје писани документи на старом грчком језику за период од, скоро, 3000 година.Најстарија форма грчког је микенски грчки који се говорио за време тзв. ахејског периода. Савремени грчки је живи језик и један од најбогатијих језика данашњице, са фондом од преко 600.000 речи. Неки стручњаци пренаглашавају његову сличност са хиљадама година старијим класичним грчким. Разумевање између ова два језика је ствар расправе.
[уреди] Албански језик
|
За више информација погледајте Албански језик |
Албански језик (алб. gjuha shqipe) је индоевропски језик, који сам представља једну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: латинског, словенских језика, турског, старогрчког, италијанског и других језика. Албански језик је у далекој вези са словенским и балтичким језицима, а сматра се да је у блиској вези са изумрлим илирским језиком.
[уреди] Јерменски језик
Језик Јермена. Користи га око 3 милиона људи. Садржи елементе преузетих из других језика, највише персијског, грчког и сиријског. Од осталих индоевропских језика разликује се фонетским системом, који је преузет из кавкаских језика. Старојерменски је остао у употреби у цркви и науци. Заједно са индоиранским, балтословенским, албанским и трачким језицима припада сатемској скупини. Има 32 дијалекта.
[уреди] Келтски језици
Потекли су од протокелтског језика. Током првог миленијума пре нове ере, коришћен је широм Европе, од Британских острва до Мале Азије. Данас су келтски језици остали у употреби само у неким деловима Велике Британије, Бретање(Француска) и Канаде.
[уреди] Аријски (индоирански) језици
Деле се у две групе:
[уреди] Ирански језици
(потребно написати)
[уреди] Индоирански језици
(потребно написати)
[уреди] Анатолски језици
Анатолски језици представљају групу језика који су се говорили на тлу Мале Азије, па стога имају и други назив - Малоазијски. Ови језици су фактички изумрли, али је доказ њиховог постојања сачуван у многим црквеним списима.
- Старији
- Хетски језик †
- Лувијски језик †
- Палајски језик †
- Новији
- Ликијски језик †
- Лидијски језик †
- Каријски језик †
- Сидетијски језик †
- Писидијски језик †
[уреди] Тохарски језици
Тохарски језици су једна од најзагонетнијих грана индоевропске језичке групе. Састоји се из 2 језика, Тохарски А (Турфански, Арси или Источно Тохарски) и Тохарски Б (Кучеански или Западно Тохарски). Ови језици су били живи негде од шестог до осмог века, а онда су изумрли, услед ширења Ујгурских племена.
Тохарски језици су кориштени у басену реке Тарим у Централној Азији, што данас одговара провинцији Синкјанг у Кини.
Име језика је узето од појма Тохарци (грчки: Τόχαροι, Tokharoi) који су користили грчки историчари (Птоломеј VI, 11, 6). Израз Тохаристан се обично повезује са Бактријом у првом миленијуму нове ере.
