Индоевропски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Индоевропски језици
IE countries.svg
  Државе у којима становништво већином говори ИЕ језике
  Државе са једним или више мањинским индоевропским језиком у званичној употреби
  Државе у којима индоевропски језик није у званичној, али је у значајној употреби
Подела Центум-Сатем
Гране индоевропских језика
Индоевропски језици у Европи

Породица индоевропских језика је једна од најпроширенијих језичких породица, која обухвата готово све европске језике (у Европи и у земљама које су населили Европљани) и знатан број језика у југозападној и јужној Азији. Ти језици, особито у својем старијем облику, показују такву сродност и таква подударна обележја у фонетици, морфологији и лексици, да се безусловно мора закључити да су они, у старије доба, били тешње међусобно повезани и да су творили језичку заједницу. Претпостављени прајезик из којег су се развили сви индоевропски језици назива се праиндоевропски језик. Од њега није остало никаквог писаног трага, али се методама компаративне лингвистике може реконструисати део речника и граматике тог језика. На основу реконструисаног речника може се претпоставити да се тим језиком говорило на прелазу из млађег каменога у бронзано доба.

Индо-европски језици се начелно деле у десет грана:

Балто-словенски језици[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Балто-словенски језици

Деле се у две групе:

Балтички језици[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Балтички језици

Словенски језици[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Словенски језици

Јужна група[уреди]

Породица индоеврпских језика (зелени — живи, црвени — изумрли језици )

Источна група[уреди]

Западна група[уреди]

Германски језици[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Германски језици

Германски језици су део индоевропске језичке породице. Најранији књижевни документ на једном германском језику је превод Светог писма епископа Вулфиле на готски. Данас се германски језици деле на три групе:

  1. источногермански језици су мртви, а то су готски, вандалски и бургундски
  2. северногермански су шведски, норвешки (скоро једнаки језици), дански, исландски и фарски
  3. западногермански су енглески, немачки (са бројним дијалектима, од којих се неки врло разликују од стандардног немачког), холандски, фламански, африканс и јидиш.

Германске језике одликује скуп фонетских промена, пре свега у консонантизму (најупадљивије оне промене познате под заједничким именом „гримов закон“), реструктурирање индоевропског глаголског система и висок проценат речи које се не налазе ван германског језичког простора.

Италски језици[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Италски језици и Романски језици

Италски језици су грана индоевропских језика у коју спадају стари језици попут латинског, оскијског, умбријског, итд, као и модерни романски језици, који су се развили из латинског.

Романски језици су део италских језика. Овај скуп обухвата језике који потичу од латинског језика. Већина њих се развила из наречја латинског језика, односно „вулгарног латинског“ (Latina vulgata), којима су, по распаду Римског царства, говорили „обични“ људи на просторима које данас заузимају Италија, Португал, Румунија, Француска и Шпанија.

Грчки језик[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Грчки језик

Је један од најбоље документованих језика, како светских тако и индоевропских језика. Постоје писани документи на старом грчком језику за период од, скоро, 3000 година. Најстарија форма грчког је микенски грчки који се говорио за време тзв. ахејског периода. Савремени грчки је живи језик и један од најбогатијих језика данашњице, са фондом од преко 600.000 речи. Неки стручњаци пренаглашавају његову сличност са хиљадама година старијим класичним грчким. Разумевање између ова два језика је ствар расправе.

Албански језик[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Албански језик

Албански језик (алб. gjuha shqipe) је индоевропски језик, који сам представља једну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: латинског, словенских језика, турског, старогрчког, италијанског и других језика. Албански језик је у далекој вези са словенским и балтичким језицима, а сматра се да је у блиској вези са изумрлим илирским језиком.

Јерменски језик[уреди]

Језик Јермена. Користи га око 3 милиона људи. Садржи елементе преузетих из других језика, највише персијског, грчког и сиријског. Од осталих индоевропских језика разликује се фонетским системом, који је преузет из кавкаских језика. Старојерменски је остао у употреби у цркви и науци. Заједно са индоиранским, балтословенским, албанским и трачким језицима припада сатемској скупини. Има 32 дијалекта.

Келтски језици[уреди]

Потекли су од протокелтског језика. Током првог миленијума пре нове ере, коришћен је широм Европе, од Британских острва до Мале Азије. Данас су келтски језици остали у употреби само у неким деловима Велике Британије, Бретање(Француска) и Канаде.

Аријски (индоирански) језици[уреди]

Деле се у три групе:

Индоаријски језици

Ирански језици

Нуристански језици

Ирански језици[уреди]

(потребно написати)

Индоаријски језици[уреди]

(потребно написати)

Нуристански језици[уреди]

(потребно написати)

Анатолски језици[уреди]

Анатолски језици представљају групу језика који су се говорили на тлу Мале Азије, па стога имају и други назив - Малоазијски. Ови језици су фактички изумрли, али је доказ њиховог постојања сачуван у многим црквеним списима.

  • Старији
    • Хетски језик †
    • Лувијски језик †
    • Палајски језик †
  • Новији
    • Ликијски језик †
    • Лидијски језик †
    • Каријски језик †
    • Сидетијски језик †
    • Писидијски језик †

Тохарски језици[уреди]

Тохарски језици су једна од најзагонетнијих грана индоевропске језичке групе. Састоји се из 2 језика, Тохарски А (Турфански, Арси или Источно Тохарски) и Тохарски Б (Кучеански или Западно Тохарски). Ови језици су били живи негде од шестог до осмог века, а онда су изумрли, услед ширења Ујгурских племена.

Тохарски језици су кориштени у басену реке Тарим у Централној Азији, што данас одговара провинцији Синкјанг у Кини.

Име језика је узето од појма Тохарци (грчки: Τόχαροι, Tokharoi) који су користили грчки историчари (Птолемеј VI, 11, 6). Израз Тохаристан се обично повезује са Бактријом у првом миленијуму нове ере.

Палеобалкански језици[уреди]

На подручју Балкана и јужне Италије се у античко доба говорило неколико језика који су класификовани као индоевропски. За њих се користи заједнички назив Палеобалкански језици, иако су подаци о њима оскудни, па се не може тачно утврдити колико су они били сродни једни другима или сродни осталим индоевропским језицима.

Списак Палеобалканских језика:

Спољашње везе[уреди]