Суна
Из Википедије, слободне енциклопедије
Суна (арап. سنة) је арапска реч за значи обичај, начин живота, пропис, норму, стандард, одредбу. Јужнословенски муслимани користе облик sunnet. [1] За Суните тај термин обележава верске законе које је Мухамед проповједао током свог живота. По некима, Суна је само прерађен законик Аврамових (Ибрахимових) речи.
Садржај |
[уреди] Историја значења
Међу преисламским Арапима, суна је имала снагу племенског обичаја (у антрополошком смислу), тј. опште прихваћених норми понашања везаних за доброту, моралност и друштвене активности.[2] Неки извори међутим оспоравају оваакво схватање.[3]
У Кур'ану се јавља у две синтагме: sunnat al-awwalīn („суна ранијих”) и sunnat Allāh (Алахова суна). Оба израза су синонимни ако означавају Алахово кажњавање ранијих генерација, које су поруке посланика дочекале са неверицом или ругањем. У сури III, 3 користи се множина sunan као ознака суда за кажњавање. У Хадису се под суном подразумева Мухамедова суна – Алах је са исламском заједницом повезан Својом књигом, а Мухамед суном. Мухамедова суна обухвата његово деловање, говор и прећутно одобравање. Држати се Суне могло би се сматрати неком врстом опонашања Мухамеда.
Суна је карактеристична ознака за праксу и теорију исламске заједнице – под изразом „Ahl as-sunna wa al-ğamā‘a” (људи суне и заједнице) се подразумевају они људи који не одступају од верских начела и праксе. Израз се у овом смислу користио посебно за повлачење разлика са шиитима.
[уреди] Значај
Закон књиге исламских закона - Кур'ана, Суна је највећег значаја. Често се Суна тумачи погрешно јер је тумачење доста површно. Суну морају муслимани поштовати као и Кур'ан, али у пракси неки муслимани поштују само Куран. Либералнији правници у исламском свету схватају Суну као ритуал, док се у правним питањима не користи често.
Суну треба разликовати од Фика, који је само усмени закон улема и није писан закон.
[уреди] Види још
[уреди] Референце
 |
Овај незавршени чланак Суна везан је за вере. Користећи правила Википедије, проширите га. |
