Суна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Део серијала чланака
Ислам

Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg
Веровања
Једност Бога
Анђео
Објаве (Куран)
Пророци (Мухамед)
Предодређење
Страшни суд
Дужности
Шехадет
Намаз
Пост
Зекат
Хаџилук
Историја
Хронологија
Асхаби
Праведни калифи
Огранци
Сунити
Шиити
Тасавуф

Star and Crescent.svg Категорија:Ислам

Суна (арап. سنة) је арапска реч за значи обичај, начин живота, пропис, норму, стандард, одредбу. Јужнословенски муслимани користе облик sunnet.[1] За Суните тај термин обележава верске законе које је Мухамед проповедао током свог живота. По некима, Суна је само прерађен законик Аврамових (Ибрахимових) речи.

Историја значења[уреди]

Међу преисламским Арапима, суна је имала снагу племенског обичаја (у антрополошком смислу), тј. опште прихваћених норми понашања везаних за доброту, моралност и друштвене активности.[2] Неки извори међутим оспоравају оваакво схватање.[3]

У Кур'ану се јавља у две синтагме: sunnat al-awwalīn („суна ранијих”) и sunnat Allāh (Алахова суна). Оба израза су синонимни ако означавају Алахово кажњавање ранијих генерација, које су поруке посланика дочекале са неверицом или ругањем. У сури III, 3 користи се множина sunan као ознака суда за кажњавање. У Хадису се под суном подразумева Мухамедова суна – Алах је са исламском заједницом повезан Својом књигом, а Мухамед суном. Мухамедова суна обухвата његово деловање, говор и прећутно одобравање. Држати се Суне могло би се сматрати неком врстом опонашања Мухамеда.

Суна је карактеристична ознака за праксу и теорију исламске заједнице – под изразом „Ahl as-sunna wa al-ğamā‘a” (људи суне и заједнице) се подразумевају они људи који не одступају од верских начела и праксе. Израз се у овом смислу користио посебно за повлачење разлика са шиитима.

Значај[уреди]

Закон књиге исламских закона - Кур'ана, Суна је највећег значаја. Често се Суна тумачи погрешно јер је тумачење доста површно. Суну морају муслимани поштовати као и Кур'ан, али у пракси неки муслимани поштују само Куран. Либералнији правници у исламском свету схватају Суну као ритуал, док се у правним питањима не користи често.

Суну треба разликовати од Фика, који је само усмени закон улема и није писан закон.

Референце[уреди]

  1. ^ Smailagić. M. 1990. Leksikon islama. Sarajevo: Svjetlost. (str. 568-569)
  2. ^ Jones, L. (ed.) 2005. Encyclopedia of Religion Volume 13 (Second Edition). Thomson Gale. (pp 8852-8855)
  3. ^ Martin, R.C. Encyclopedia of Islam and the Muslim World. Thomson Gale. pp 666-669.

Види још[уреди]