Пет стубова ислама

Из Википедије, слободне енциклопедије

Део серијала чланака
Ислам

Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg
Веровања
Једност Бога
Анђео
Објаве (Куран)
Пророци (Мухамед)
Предодређење
Судњи дан
Дужности
Шехадет
Намаз
Пост
Зекат
Хаџилук
Историја
Асхаби
Праведни калифи
Огранци
Сунизам
Шиизам
Хариџити
Тасавуф
Салафизам

Star and Crescent.svg Категорија:Ислам

Пет стубова ислама (Еркан ал Ислам) чине пет главних дужности које муслимани морају да испуњавају (то се не односи на децу и немоћне). Стубови ислама су први пут представљени у Џибриловом хадису. Њих чине:

  • шехадет - срцем и језиком посведочити даје Бог један и једини и да је Мухамед божји роб и божји посланик
  • намаз - молитва пет пута дневно
  • зекат - једанпут годишње део свог имања издвојити сиротињи (ако су у тој могућности)
  • заум - потпуни пост за време обданице у месецу рамазану
  • хаџилук - поклоничко путовање у Меку бар једанпут у животу (опроштено болесним и људима без прихода)

Свих пет стубова ислама су повезани, што значи да није пожељно да неко обави ходочашће, а да не пости или не обавља намаз (молитву). Неке исламске секте сматрају џихад за шести стуб ислама.

Шехада[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Шехада

Први стуб ислама представља отворено сведочење, односно исповедање вере (арап: шехада), да нема бога осим Бога и да је Мухамед његов пророк (арап: Ла илааха илла-л-лаах, Мухаммадун расуулу-л-лаах). Ово су прве речи које допиру до ушију муслиманског новорођенчета, и последње које се изговарају покојнику. Оне се јављају и у мујезиновом позиву на молитву, када се у току дана више пута понавља са врха минарета. Ако се ова формула искрено прихвати, особа је муслиман.

Шехада (чин потврђивања) представља два одвојена чина потврђивања. Прва изјава „нема другог бога осим Бога“ потврђује да људски интелект прихвата божанску стварност, док друга изјава „Мухамед је Божји изасланик”, потврђује изабраност Мухамеда као Божјег посланика, и његово покоравање Богу. Шехадет се налази на застави Саудијске Арабије

Молитва[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Намаз (молитва)
Вернци током молитве, џамија у Дамаску.

Намаз (или салат) је најзначајнији вид молитве код муслимана. Намаз представља један од пет стубова ислама код сунита, и један од десет чинова ислама код шиита. Муслимани обављају пет намаза дневно:

  • сабах,
  • подне,
  • икиндија,
  • акшам и
  • јација.

Од верника муслимана се очекује да пет пута дневно окрене своје лице према Меки, и да изговори прописану молитву. Постоје две врсте молитве. Прва, дуа (дора) је лична молитва, невезана за било каква правила или ритуале. Друга, салат, је ритуална молитва која се састоји из одређених покрета и речи. Молитва се у хадису помиње као суштински чин покоравања Богу, и основни доказ припадности исламу. Кључни значај који се у исламу придаје молитви потиче од схватања да извођење салата приморава људско тело да реагује на стварност која је претходно у сехади била потврђења срцем и језиком. Пре приступања молитви, верник мора да обави обред очишћења (абдест) у виду малог ритуалног прања, или купања.

Зекат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Зекат

Зекат (милосрђе, милостиња, милодар), је једна од главних обавеза ислама. Куран од почетка наглашава чин добротворности као једну од главних врлина правног верника. И сам израз зекат знаци врлину „дар који се даје“ и који је побожан.

Зекат је верска установа под којом се подразумева милостиња прикупљена и раздељена једино муслиманима. У почетку прописана као добровољни чин љубави и сматрана скоро исто што и побожност, зекат се развила у обавезно опорезивање имовине, укључујући новац, стоку, жито, воће и робу. Њен тачан износ је варирао и одређивао се у сваком појединачном случају верским законом фикх, али је обично у просеку износио 2,5%. За младу исламску државу зекат су скупљали регуларни службеници и њим се руководило из централне благајне да би се помогло сиромашним у заједници, подизале џамије и подмиривали владини трошкови. Касније распадањем чисто исламске државе, зекат је био остављен савести муслимана.

Пост[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пост

Пост је У исламу начин изражавања вере у Бога преко уздржавања од јела, пића, телесних ужитака и пушења, све од зоре па до заласка сунца. Пост Пост деветог месеца муслиманске године, рамазана је строга обавеза (фарз) које се сви одрасли здрави муслимани, мушкарци и жене, требају придржавати, изузев стараца, болесних и путника. Свако ко не испуњева ту обавезу постаје кафир, осим ако је у додир са исламом дошао недавно или је одрастао далеко од улеме. Посебно побожни муслимана посте од једног заласка сунца до следећег. Они који су ослобођени од поста (путници, болесни) дужни су то да надокнаде.

Ал-Газали истиче велико значење које у очима Господа има пост; као разлог наводи то да је пост пасивно дело, и да нико не види када неко пости осим Бога; стога је пост „капија која води у службу Богу“. Такође се не сме спавати преко дана за верме поста, како се не би осећала глад и жеђ, јер прави циљ поста је побеживање страсти, чиме се душа приближава Богу.

Хаџ[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хаџ
Хаџ у Меки.

Најстарији храм посвећен Богу Једином је храм који је Аврам (Ибрахим) саградио у Меки.[тражи се извор од 11. 2009.] Ислам, наследник Ибрахимских традиција, наређује верницима да барем једанпут у свом животу посете Божју кућу, Кабу, према којој се верници окрећу пет пута дневно приликом својих молитви. Ходочашће (хаџџ) почиње састанком свих верника на Арафату и Мини (у околини Меке), одакле сви заједно крећу према Каби. За време ходочашћа сви морају одавати највећу понизност, као и највећу дисциплину одрицања: забрањено је чешкати се, бријати или имати брачне односе. Забрањено је убити чак и муву (једини изузеци су змија и шкорпија) за време ходочашћа, које траје најмање неколико дана. Треба заборавити на себе и мислити једино на Бога.