Исламски календар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Део серијала чланака
Ислам

Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg
Веровања
Једност Бога
Анђео
Објаве (Куран)
Пророци (Мухамед)
Предодређење
Страшни суд
Дужности
Шехадет
Намаз
Пост
Зекат
Хаџилук
Историја
Хронологија
Асхаби
Праведни калифи
Огранци
Сунити
Шиити
Тасавуф

Star and Crescent.svg Категорија:Ислам

Исламски календар је лунарни календар јер се рачуна по Месечевим менама. Календар почиње да броји време од 16. јула 622. године када се Мухамед преселио из Меке у Медину (хиџра).

Година има 12 месеци или 354/355 дана. Сваки месец траје 29 или 30 дана. Тако су године краће него у обичном, сунчевом календару, на којег се ослањају јулијански и грегоријански календар.

Први дан седмице код муслимана је недеља.

Дани у седмици[уреди]

  1. недеља: yaum al-ahad (јевмул-ехад) يوم الأحد (први дан)
  2. понедељак: yaum al-ithnayn (јевмул-иснејн) يوم الإثنين
  3. уторак: yaum ath-thalatha (јевмул-селāсе) يوم الثُّلَاثاء
  4. среда: yaum al-arbа'а (јевмул-арбā') يوم الأَرْبعاء
  5. четвртак: yaum al-khamis (јевмул-хамис) يوم الخَمِيس
  6. петак: yaum al-jumu'а (јевмул-џуму'ā) يوم الجُمْعَة
  7. субота: yaum as-sabt (јевмус-сабт) يوم السَّبْت

Месеци[уреди]

  1. Мухарем (Muharram ul Haram) - محرّم
  2. Сафер (Safar) - صفر
  3. Ребиул-евел (Rabi`-ul-Awwal) - ربيع الأول
  4. Ребиул-ахир (Rabi`-ul-Akhir или Rabi` al-THaany) - ربيع الآخر أو ربيع الثاني
  5. Џумадел-ула (Jumaada-ul-Awwal) - جمادى الأول
  6. Џумадел-ухра (Jumaada-ul-Akhir или Jumaada al-THaany) - جمادى الآخر أو جمادى الثاني
  7. Реџеб (Rajab) - رجب
  8. Шабан (Sha'aban) - شعبان
  9. Рамазан (Ramadhan) - رمضان
  10. Шевал (Shawwal)- شوّال
  11. Зул-каде (Dhul Qadah или Thw al-Qi`dah) - ذو القعدة
  12. Зул-хиџе (Dhul Hijja или Thw al-Hijjah) - ذو الحجة

Месец рамазан посебно је свет; потпуни пост траје током дневних сати, све време је посебно побожно понашање на првом месту. Пред крај рамазана долази Ноћ одређенја, у којој је Мухамед примио своје прво откровење и у којој може да се отвори граница између небеског и овоземаљског света. Еидул-Фитр или Рамазански бајрам јесте празник који наступа након завршетка рамазана.

Зулхиџе је месец ходочашћа у Меку (хаџ). Тамо, будући да су дошли у стање физичке и ритуалне чистоте, ходочасници укруг обилазе око Кабе, посећују гробове Хагаре и Исмаила и врело Земзем, пролазе између два мала брда у знак сећања на Хагарину потрагу за водом, стоје једно поподне на Брду милости у долини Арефат и бацају камење на стуб Акабе у Мини, који представља Сатанино искушавање Аврама да се одрекне жртвовања сина (овде, Исмаила).

Мухамедов рођендан (мевлид ен-небиј: 12. ребиул-евел) обележава већина муслимана широм света, а посебно место заузима и ноћ Мираџа.

Исламска и одговарајућа грегоријанска година
Хиџретска Грегоријанска Разлика
1228. 1813. 585
1261. 1845. 584
1295. 1878. 583
1329. 1911. 582
1362. 1943. 581
1396. 1976. 580
1429. 2008. 579
1463. 2041. 578
1496. 2073. 577
1530. 2106. 576
1564. 2139. 575

Рачунање године[уреди]

C \approx \frac{32H}{33} + 622

H \approx \frac{33(C - 622)}{32}

где су C грегоријански календар, а H исламски календар

Спољашње везе[уреди]