Донато Браманте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Донато Браманте

Донато Браманте
Донато Браманте

Пуно име Donato di Pascuccio d'Antonio Bramante
Информације
Датум рођења 1444.
Место рођења Fermignano (данашња Италија)
Датум смрти 11. март 1514.
Место смрти Рим (данашња Италија)
Дела
Поље архитектура, сликарство
Правац/традиција Висока ренесанса
Значајна дела San Pietro in Montorio Christ at the column

Донато Браманте (итал. Donato Bramante; рођен 1444. године, највјероватније у Монте Асдрувалду, данас Фермињано, кнежевина Урбино — умро 11. априла 1514. године у Риму) био је италијански архитекта и један од зачетника архитектуре италијанске високе ренесансе. Међу његова рана дјела у Милану, убрајају се ректорат Св. Амброзија и Црква Св. Марије. У Риму, Браманте је служио као главни пројектант папе Јулија II у пројекту реконструкције града. Базилика Светог Петра, гдје је Браманте такође био главни архитекта, уједно и највећи ренесансни архитектонски подухват, започета је 1506. године. Други важнији пројекти у којима је учествовао су Капела у Св. Петру од Монторија (1502) и двор Белведер у Ватикану (започет 1505).

Биографија[уреди]

Донато Браманте је рођен у породици добростојећих земљорадника. У дјетињству, по ријечима Ђорђа Вазарија познатог биографа и умјетника 16. вијека, „осим читања и писања, практикује много и са абакусом“. Отац га је највјероватније усмјерио према сликарству.

Врло мало се зна о Брамантеовом животу и дјелу прије 1477. године. Вјерује се да је био ученик Пјера дела Франческе у Урбину, који је под племићем Федериком де Монтефелтром постао значајан центар хуманизма. Године 1477. Браманте је радио у Бергаму као сликар илузионистичких мурала архитектуре. Учио је из дјела умјетника који су били активни у Урбину, али и од умјетника с чијим дјелом се сретао на својим путовањима, као што су Леон АлбертиРимини и Мантови), Андреа МантењаМантови и Падови), Еркола де РобертиФерари), и Филипо БрунелескиФиренци).

Ниједно од Брамантевих раних дјела није стигло до нас, иако му неки историчари архитектуре приписују више цртежа перспективе архитектура. Скоро свако од тих дјела посједује неку од карактеристика његовог дјела, али се прилично разликују једно од другог. До 1477. године, Браманте се углавном бавио израдом архитектонских планова, цртањем и сликањем перспектива архитектура, које су другим умјетницима служиле као позадине сликарских композиција, будући да су архитектура и перспектива били веома битни, ако не и суштински елементи ренесансног сликарства.

Период у Ломбардији[уреди]

Око 1477. године, Браманте се из непознатих разлога преселио у Ломбардију, италијанску сјеверну провинцију. У Бергаму је радио на фрескама фасаде катедрале Палацо дел Подеста, представљајући класичне фигуре филозофа у сложеном архитектонском окружењу. Вазари каже, да је Браманте послије рада у више градова „на стварима од мале важности и вриједности“, отишао у Милано, „како би видјео катедралу“. Рад на катедрали у Милану, у којем су учествовали угледне архитекте, умјетници и занатлије из Италије, Њемачке и Француске, био је у то вријеме важан центар за размјену знања, методологија планирања и других грађевинских техника. Милано је тада био велика и богата метропола, главни град државе којом је управљао Лудовико Сфорца, звани Ил Моро, а ренесансна архитектура је управо почела да се развија, тако да је то била добра прилика за младог архитекту као што је био Браманте.

Први архитектонски рад који се приписује Брамантеу био је цртеж који је представљао грађевину у рушевинама са људским фигурама. Тај цртеж је био прелиминарна студија за графику графичара Бернарда Преведарија, која је рађена 1481. године. Скоро у исто вријеме, Браманте је радио на структури Цркве Св. Марије. У тој структури видљиви су утицаји Албертија, Мантење, Брунелескија и Урбинске школе, али се такође запажа приклањање локалном укусу.

Период у Риму[уреди]

Браманте је вјероватно био у Милану све док Лудовико није био приморан да се повуче из града због најезде Француза, који су окупирали град у септембру 1499. године. У Риму, био је активан од самог почетка на више пројеката, један од којих је слика (данас изгубљена) за Сан Ђовани у Латерану, на тему прославе Свете 1500. године. Као помоћник главног архитекте папе Александра VI, претпоставља се да је урадио план и надгледао радове фонтана на Тргу Св. Марије у Трастеверу и за четврт Св. Петра. У то вријеме смањује своју активност као цртач и дизајнер и посвећује се студирању споменика старог Рима. Тада такође ступа у контакт са богатим и утицајним напуљским кардиналом, Оливијером Карафом, који је био веома заинтересован за античку књижевност и умјетност. Карафа је наручио Брамантеу пројекат за клаустор манастира Св. Марија дела Паце, који је завршен 1504. године. Око 1502. године Браманте је био заокупљен пројектом за изградњу мале цркве, Темпјето Св. Петра у Монторију, подигнуте на мјесту гдје се сматра да је Св. Петар разапет на крст.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Донато Браманте