Терестричка планета
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
Терестричка планета или планета Земљиног типа је планета са чврстом површином, за разлику од гасовитих џинова, који се састоје највише од гасова.
Назив „терестрички“ је настао од латинске речи „тера“ (лат. terra) што значи земља или тло, па би се атрибут „терестрички“ могао превести као „земљолики“. Понекад, ове планете у Сунчевом систему се такође називају и „унутрашњим планетама“, мада се ова одредница много чешће употрабљава да означи положај планете у односу на Земљу, тако да су унутрашње планете само Меркур и Венера. Највећим делом се састоје од стена, малог су пречника, просечно око 5 пута веће густине од воде и имају релативно ретку атмосферу. Од гасовитих џинова су одвојени појасом астероида за који постоји претпоставка да представља остатке неуспеле, неформиране пете терестричке планете (појас се налази између Марса и Јупитера). Мада последња истраживања одбацују ову могућност.
Планете Земљиног типа су током формирања биле под утицајем више температуре и јаче гравитације, те су зато мање и богатије тврђим елементима попут силицијума и гвожђа, јер су гасови у великој мери одувани из овог унутрашљег дела планетарног система приликом формирања планета. Структура све четири терестричке планете Сунчевог система је слична: у њима се налази метално језгро, око којег се налази силикатни омотач.
Од откривених егзопланета, мањи део чине егзопланете терестричког типа. Много већи број откривених егзопланета чине гасовити џинови.
Планете Земљиног типа Сунчевог система су:
