Томас Роберт Малтус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Томас Роберт Малтус

Thomas Malthus.jpg
Томас Роберт Малтус

Датум рођења: 13. фебруар 1766.
Место рођења: Сареј (Велика Британија)
Датум смрти: 23. децембар 1834.
Место смрти: Хејлејбери (Уједињено Краљевство)

Томас Роберт Малтус (енгл. Thomas Robert Malthus; Сареј, 13. фебруар 1766Хејлејбери, 23. децембар 1834), познат је као Томас Малтус, мада је лично више волео да га зову „Роберт Малтус“, био је енглески демограф и економиста најпознатији по песимистичким али високо утицајним гледиштима.

Живот[уреди]

Малтус је рођен у напредној породици. Његов отац Данијел је био лични пријатељ филозофа скептика Дејвида Хјума и познаник Жана Жака Русоа. Млади Малтус је уписао „Исусов колеџ“ у Кембриџу 1784. године. Основни предмет му је била математика. Дипломирао је 1791, а изабран је за члана Исусовог колеџа две године касније. 1797. је постављен за англиканског пароха. Малтус је све до краја живота био креациониста.

Оженио се 1804. и имао је троје деце. 1805. постаје први британски (могуће и први светски) професор политичке економије на универзитету Британске источноиндијске компаније у Хајлејберију у Хертфордширу. Малтус није имао урађен ни један портрет све до 1833. године јер се стидео зечје усне, честог поремећаја у његовој фамилији. Деформитет је био добро сакривен од стране сликара на овом портрету.

Малтус је сахрањен у Бет Опатији у Енглеској.

Малтусове идеје[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Малтусова теорија

Малтус је оснивач демографије, која покушава да на утемељен начин говори о кретању становништва.

Малтусови погледи на динамику становништва су били катастрофички. Предвиђао је да ће становништво расти по експоненцијалној стопи, док ће понуда хране расти знатно спорије, по линеарној стопи. На тај начин ће се, по Малтусу, у будућности појавити велика несташица хране и глад, чије ће последице бити катастрофалне по људски род.

Потенцијалне препреке таквом развоју догађаја налазио је у природним узроцима (смрти), беди и глади и, што је био његов предлог, уздржавању од рађања.

Малтусова теорија била је ширико прихваћена током XIX века, од Дарвина надаље. И у XX веку је вршио утицај, на пример на Римски клуб током 1960-их година и на официјелну политику Уједињених нација и целог света у правцу контроле рађања све до у 1970-те године.

Али, било је и критичара, као што је зарана били Карл Маркс и Џон Стјуарт Мил, а у XX веку Џулијан Сајмон. Врло брзо је уочено да је Малтус потпуно занемарио технолошки прогрес, који не само да постоји, већ и омогућује брз раст производних капацитета, знатно бржи него што је популациони раст. И заиста, током последњих два века не само да се нису остварила Малтусова песимистичка превиђања, већ је исхрана светског становништва, па и у сиромашним земљама, битно повећана, а производња хране знатно брже расла од раста становништва у светским размерама.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :