Угро-фински језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Угро-фински језици
Uralic-Yukaghir.png

Подручја у којима становништво већином говори угрофинске језике: ██ фино-пермски језици ██ угарски језици

Угро-фински језици су језичка породица присутна на широком простору Европе од Балтика и Скандинавије на северу, до планине Урал и реке Дон на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. Мађарски језик је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника (ливонски језик). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку.

Заједно са самоједским језицима угро-фински језици чине ширу породицу уралских језика. Сви ови језици развили су се из протоуралског језика којим су се људи служили пре око 6000 година.

Морфологија[уреди]

Већина угро-финских језика су аглутинативни који именске облике граде суфиксима, а не предлозима. Углавном не познају родове.

Заједнички речник[уреди]

Бројеви[уреди]

У табели су приказани бројеви од 1 до 10 у различитим угро-финским језицима и њихова реконструкција у прото-угрофинском језику.

број фински естонски воро ливонски лапонски
северни
лапонски
инари
ерзја мари
долински
мокча манси мађарски прото-
угро-фински
1 yksi üks ütś ikš okta ohta vejke ikte fkä akva egy *ykte
2 kaksi kaks katś kakš guokte kyeh´ti kavto kokət kaftə kityg kettő *kakte
3 kolme kolm kolm kuolm golbma kulma kolmo kumət kolmə hurum három, harm- *kolme
4 neljä neli nelli nēļa njeallje nelji ńiľe nələt nilä nila négy *neljä
5 viisi viis viiś vīž vihtta vitta veƭe wizət vetä at öt *vitte
6 kuusi kuus kuuś kūž guhtta kutta koto kuδət kotə hot hat *kutte
7 seitsemän seitse säidse seis čieža čiččam śiśem šəmət sisäm sat hét N/A
8 kahdeksan kaheksa katõsa kōdõks gávcci käävci kavkso kandaš(e) kafksə ńololov nyolc N/A
9 yhdeksän üheksa ütesä īdõks ovcci oovce vejkse indeš(e) veJksə ontolov kilenc N/A
10 kymmenen kümme kümme kim logi love kemeń lu keməń lov tíz N/A

Класификација[уреди]

Референце[уреди]