Улица Боре Станковића (Врање)

С Википедије, слободне енциклопедије
Улица Боре Станковића
Почетак Кружни ток код Споменика жртвама бугарских окупатора у балканскoм и Првом светском рату
Крај Булевар ЈНА
Дужина 755 m
Ширина од 8 до 12 m
Створена пре 1928. год.
Названа 1951. год.
Стари називи Улица Карађорђева, Улица Коче Поповића
Данашњи изглед улице

Улица Боре Станковића у Врању налази се у самом центру града. Добила је назив по писцу Борисаву Бори Станковићу, чији је целокупан књижевни опус био везан за Врање.

Историјат[уреди | уреди извор]

Улица Боре Станковића некада

Улица Боре Станковића једна је од најстаријих улица у Врању. Назив је мењала више пута. Октобра 1928. врањска Општина коначно је нумерисала улице у граду и свакој згради дала потребне бројеве. По првом нумерисању улица, које је важило до 6. јануара 1929. године, било је укупно 105 улица. Углавном су све те улице, с малим изузетком, биле без турске калдрме, а калдрма је стављена 1926. и 1931. године, и то само у неким улицама у центру града.

Од октобра 1928. године улица носи назив Карађорђева.

После 1935. године врањска Општина је део улице дотерала тако што је преко њега ставила камену коцку, која и данас служи за потребе града.

Године 1947. и 1950. добија назив, Улица Коче Поповића.[1]


Данас[уреди | уреди извор]

Улица Боре Станковића у Врању почиње од кружног тока на раскрсници улица Ивана Милутиновића, Жикице Јовановића Шпанца, Вуле Антића и Доситејеве. Налази се близу Саборне цркве Свете Тројице која је главни и највећи православни храм у Врању, те представља непокретно културно добро као споменик културе. Улица се протеже од Споменика жртвама бугарских окупатора у балканском и Првом светском рату и завршава се код Трга ЈНА.

Споменик жртвама бугарских окупатора у балканскoм и Првом светском рату у Врању. Почетак улице Боре Станковића


Захваљујући свом положају у овој улици се налазе значајни објекти и споменици: Споменик жртвама бугарских окупатора, Музичка школа Стеван Мокрањац, као и Дом здравља, испед којег се налази споменик посвећен храбрим женама после Првог светског рата које су лечиле српске војнике.


Споменик жртвама бугарских окупатора у балканскoм и Првом светском рату

Овај споменик је подигнут почетком 1922. године испред Саборне цркве у знак сећања на погинуле војнике и грађане у Првом светском рату.


Зграда Музичке школе

Кућа је саграђена почетком XX века и спада у ред репрезентативних објеката сазиданих у грађанском стилу, са седиштем у улици Боре Станковића 10. Музичка школа Стеван Мокрањац је званично почела са радом 3. јануара 1979. године.[2]


Дом здравља

Пре Првог светског рата у Врању је постојала само болница са малим бројем постеља и неколико лекара. Дом народног здравља у Врању основан је октобра 1928. године, као прва здравствена институција која се бавила превентивном заштитом и унапређењем здравља становништва. Касније, упоредо са статусним променама развијала се и потреба за обезбеђивањем адекватног простора, па је године 1958. покренута иницијатива за изградњу наменске зграде Дома здравља у Врању. Подизање и отварање Дома здравља у Врању уприличено 29. априла 1983. године.[3]


Споменик испред Дома здравља

Након пробоја Солунског фронта, санитетска јединица, коју су чиниле жене, добила је задатак да се стационира у Врању и оформи болницу. Град је подигао споменик посвећен овим храбрим женама испред Дома здравља.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Симоновић, Риста М. Друштвена историја Врања : од краја 19. до краја 20. века. Историјски архив "31. јануар", Врање. стр. 443—449. ISBN 978-86-88105-09-5. 
  2. ^ „Музичка школа Стеван Мокрањац у Врању”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2018. 
  3. ^ а б „Здравствени центар Врање”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]