Уст Луга

Координате: 59° 39′ 56″ С; 28° 16′ 55″ И / 59.665592° С; 28.28187° И / 59.665592; 28.28187
С Википедије, слободне енциклопедије

Уст Луга
Усть-Луга
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонКингисепшки рејон
Основанпрви помен 1571.
Становништво
Становништво
 — 2010.2.365
Географске карактеристике
Координате59° 39′ 56″ С; 28° 16′ 55″ И / 59.665592° С; 28.28187° И / 59.665592; 28.28187
Временска зонаUTC+3
Уст Луга на карти Русије
Уст Луга
Уст Луга
Уст Луга на карти Русије
Уст Луга на карти Лењинградске области
Уст Луга
Уст Луга
Уст Луга на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188471, 188472
Позивни број+7 81375
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 221 828 001
ОКТМО код41 621 428 101

Уст Луга (рус. Усть-Луга) насељено је место на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на западу Лењинградске области и административно припада Кингисепшком рејону. Једна је од најважнијих поморских лука Русије на Балтику.

Према подацима са пописа становништва из 2010. у насељу је живело 2.365 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Уст Луга налази се у западном делу Кингисепшког рејона, на подручју Кургаљског полуострва, на мест где се река Луга улива у Лушки залив Финског залива. Насеље је смештено око 49 километара северозападно од рејонског центра Кингисепа.

Кроз варош пролази деоница магистралног друма А121.

Историја[уреди | уреди извор]

У писаним изворима данашње насеље се по први пут помиње 1571. године као три суседна села Нижњи Остров на Мењшој Луги (рус. Нижней Остров на Меньшой Луге), Средњи Остров (рус. Средней Остров) и Верхњеј Остров (рус. Верхней Остров).[1]

Устлушка морска лука са радом је почела 2001. године и један је од најважнијих трговачких лучких центара Русије на Балтику.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. у вароши је живело 2.365 становника.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Андрияшев А. М. Материалы по исторической географии Новгородской земли. Шелонская пятина по писцовым книгам 1498—1576 гг. I. Списки селений. Типография Г. Лисснера и Д., 1912. pp. 454—455 Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013)
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]