Фестивал у Санрему

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фестивал у Санрему
Sanremo0005.jpg

Поглед на дворану Казина у којем је почео да се одржава фестивал

Информације о фестивалу
Локација Италија Санремо, Италија
Основан 1951.
Време одржавања крајем фебруара или почетком марта
Трајање 180'~240'
Тип музички
Жанр рок, поп
Вебсајт www.sanremo.rai.it

Фестивал у Санрему (итал. Festival della canzone italiana, Festival di Sanremo, званично: „Фестивал италијанске канцоне“) је италијански музички фестивал који се организује од 1951.

Фестивал се одржава сваке године крајем фебруара или почетком марта у Театру Аристон у Санрему, док се у почетку одржавао у градском казину (до 1977.).

Први победник 1951. била је Нила Пици са песмом „Хвала за цвеће“ (Grazie Dei Fior). Види још: Списак победника Фестивала у Сан Рему.

Током година фестивал је мењао формулу наступа извођача и одређивања победника, али је у основи остао такмичење извођача оригиналних композиција италијанских аутора за које гласа одабрани жири или жири публике. Такмичења у једној или више категорија трају обично пет дана. Неких година постоје елиминаторна предтакмичења.

У више од 50 година историје на овом фестивалу су наступала сва велика имена италијанске канцоне (забавне музике). Фестивал у Санрему и његов међународни углед су били инспирација за оснивање фестивала Песма Евровизије.

Мото фестивала је усвојен 1995.: „Јер Санремо је Санремо!“ (Perché Sanremo è Sanremo!).

Фестивали од 1951. до 1954. су преношени само радијски, док су каснији фестивали постали један од најважнијих телевизијских догађаја у Италији. Традиција је да у ревијалном делу програма наступају највеће интернационалне музичке и глумачке звезде.

У прошлости је постојао обичај да победник или победници фестивала у Санрему репрезентују Италију на фестивалу Песме Евровизије. Међутим, то се последњи пут десило 1997. и од тада до издања 2011., Италија није учествовала на овом такмичењу.

Значајне промене у историји фестивала[уреди]

  • 1953.: по први пут све песме се изводе два пута, са два различита извођача и два различита оркестра. Ова формула је примењена 1990. и 1991.
  • 1955.: фестивал се први пут преноси телевизијски.
  • 1964.: по први пут наступају страни извођачи, али певају на италијанском.
  • 1972.: композиције се изводе само једанпут.
  • 1973.: телевизија РАИ преноси само финално вече фестивала.
  • 1977.: фестивал се сели у Театар Аристон. ТВ пренос је по први пут у боји.
  • 1980.: елиминише се живи оркестар, певачи певају уз музичку матрицу. Дозвољава се да неки извођачи певају на другим језицима уколико су аутори композиција Италијани.
  • 1982.: уводи се награда критике „Миа Марини“.
  • 1984.: уводе се две категорије такмичења: „Велики“ (Big) и „Дебитанти“ (Nuove Proposte). Од оваквог формата се одустало само 2004.
  • 1990.: фестивал се одржава у цветном шатору, јер се Театар Аристон реновира. Живи оркестар се враћа на сцену.
  • 1999.: по први пут се организује дефиле учесника испред театра.
  • 1994.: од ове године фестивал организује телевизија РАИ.
  • 2004.: по први пут победника одређује телефонско гласање и гласање СМС порукама.
  • 2005.: додељује се пет награда: мушкарцима, женама, младима, групама и легендама. Поново се уводи елиминаторно такмичење.
  • 2006.: избацује се категорија легенде, али остају друге четири.
  • 2007.: поново се певачи такмиче у категоријама шампиони и млади.

Највећи хитови фестивала (не увек и победници)[уреди]

Спољашње везе[уреди]