Срчани застој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срчани застој
лат. Institio cordis
Класификација и спољашњи ресурси

ЕКГ који приказује вентрикуларну фибрилацију
ICD-10 I46.
ICD-9 427.5
MeSH D006323

Срчани застој[1] или клиничка смрт (лат. Institio cordis) је нагли престанак нормалне циркулације крви услед немогућности срца да се правилно контрахује током систоле.[2]

Срчани застој се разликује од срчаног удара, где је присутан поремећај дотока крви у срчани мишић, иако срчани удар може бити узрок срчаног застоја.

Заустављена циркулација спречава достављање кисеоника у ткива организма. Церебрална хипоксија, или недостатак кисеоника у мозгу, изазива губитак свести и престанак дисања, понекад уз преостало агонално дисање. Повреда можданих ткива је вероватна у случајевима застоја срца дужим од 5 минута,[3] иако неке нове процедуре могу да продуже ово време (индукована хипотермија).[4][5] Да би се побољшале шансе за преживљавање и опоравак неуролошких функција од највећег значаја је брза интервенција.[6]

Срчани застој је ургентно стање код којег је известан постотак пацијената могуће повратити у нормално стање, ако је медицинска интервенција брза. Када срчани застој доведе до смрти, ова појава се назива изненадна срчана смрт.[2] Примарни облик прве помоћи код овог стања је механичка стимулација срца и дисања која одржава циркулацију до тренутка када буде доступна потпунија медицинска помоћ. Она ће зависити од врсте поремећаја, стања срчаног ритма, и најчешће се састоји од срчане дефибрилације или примене медикамената.

Врсте[уреди]

Вентрикуларна фибрилација је поремећај у контракцији срчаног мишића. Рад срчаних мишићних ћелија је некоординисан, стога срце не потискује крв.

Вентрикуларна тахикардија је појава где срце куца пребрзо, недовољно се пуни, и стога не пумпа крв.

Електромеханичка дисоцијација срца је стање где су електрични импулси у срцу правилни, али они не изазивају механичке контракције.

Асистола је потпуни престанак електричних и механичких дејстава у срцу.

Узроци[уреди]

Све болести које доводе до смртног исхода доводе особу у стање срчаног застоја. Стога су могући узроци овог стања бројни. Многи од њих посредно узрокују застој рада срца (рецимо: гушење које доводи до хипоксије, која изазива срчани застој). Понекад није могуће спречити овај узрок што доводи до смрти.

Међу одраслима, главни узрок срчаног застоја је исхемијска болест срца.[7] При аутопсији 30% смртних случајева узрокованих застојем срца показује симптоме недавног срчаног инфаркта. Друга срчана обољења која могу довести до срчаног застоја су: структуралне аномалије, аритмије и кардиомиопатије. Узроци невезани за срчани мишић су: инфекције, тровања лековима, трауме, рак и други.

Листа узрока[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ [1], Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ а б Harrison's Principles of Internal Medicine 16th Edition, The McGraw-Hill Companies, ISBN 0-07-140235-7
  3. ^ Safar P (1986). „Cerebral resuscitation after cardiac arrest: a review“. Circulation (Lippincott Williams & Wilkins) 74: IV138–153 Приступљено 5. 1. 2007.. 
  4. ^ Holzer M, Behringer W (2005). „Therapeutic hypothermia after cardiac arrest“. Current Opinion in Anaestesiology (Lippincott Williams & Wilkins) 18: 163-168 Приступљено 3. 1. 2007.. 
  5. ^ Safar P et al. (1996). „Improved cerebral resuscitation from cardiac arrest in dogs with mild hypothermia plus blood flow promotion“. Stroke (Lippincott Williams & Wilkins) 27: 105-113 Приступљено 7. 1. 2007.. 
  6. ^ Irwin and Rippe's Intensive Care Medicine by Irwin and Rippe, Fifth Edition (2003), Lippincott Williams & Wilkins, ISBN 0-7817-3548-3
  7. ^ Cardiac Resuscitation Mickey S. Eisenberg, M.D., Ph. D., and Terry J. Mengert, M.D. New England Journal of Medicine, Volume 344:1304-1313, April 26, 2001

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).