Харе Кришна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свами Прабхупада, оснивач Друштва за свесност Кришне

Међународно друштво за свесност Кришне (енгл. International Society for Krishna Consciousness, скраћено ISKCON), познато и као покрет Харе Кришна, једна је од неколико струја унутар ведске традиције познате као ваишнавизам ("обожавање Вишнуа") тачније Гаудија Ваишнавизам.[1] Друштво је основао хиндус Свами Прабхупада 1966. године у Њујорку.[2]

Њихово учење се заснива на списима Багавата-пурани и Багавад-гити, изворно старим преко 3000 година. [3]. По теологији Ваишнавизма, Кришна је свевишња божанска особа (вишњи Бог) и извор других божанских аватара, као што су Шри Рама, Шри Парашурама, Шри Нарасимха. Овај покрет спада у део ваишнавизма који верује да Кришна није аватар, него је извор свих аватара. Нема теолошке разлике у обожавању пленарних Вишнуових аватара, разлика је више у приступу и духовном искуству. Традиција најчешће наводи десет главних аватара, поменутих у Гаруда пурани.


Историја и настанак[уреди]

Оснивач овог покрета је Свами Прабхупада, рођен као Абхај Чаран Де (1896—1977), који је 1966. године из Индије дошао у Америку. Студирао је енглески, философију и економију. Као 70-огодишњак стигао је у Америку где је основао Међународно друштво за свесност Кришне са циљем да прошири праксу бакти јоге на Западу.

У Њујорку је почео да се дружи са хипицима и да им проповеда вишнавизам. Говорио им је да треба да се одрекну свог дотадашњег начина живота, односно да се одрекну бесциљног лутања, дрогирања и разврата. Учио их је да треба да развијају свест о Кришни. Прабхупада је говорио да се то постиже једноставним и непрестаним певањем маха (велике) мантре:

Харе Кришна Харе Кришна
Кришна Кришна Харе Харе
Харе Рама Харе Рама
Рама Рама Харе Харе

Веровање[уреди]

Храм Харе Кришне у Индији

Верници ове религије су вегетаријанци, верују у бесмртност душе, карму (делање) и реинкарнацију.[4] Иницијацијом добијају духовна имена на санскриту, а они који се замонаше носе одећу боје шафрана и брију главе попут индијских светих људи и носе перчине (сикха). Храмови су им најчешће модернизоване верзије индијских.

Бракови су углавном унутар заједнице, јер је најскладније ако оба супружника имају иста веровања.[тражи се извор од 09. 2009.]

Харе Кришна у Србији[уреди]

Седиште Харе Кришна покрета у Београду је простор који се зове Центар Веда у улици Војводе Саватија. У њему не живи нико од припадника секте, већ је место окупљања. Ту се одржавају духовни празници, предавања и певања духовних песама. Током деведесетих година прошлога века, у Београду је постојао „храм“ (преуређена кућа) на Карабурми. Данас су представници и следбеници Харе Кришна покрета у Србији углавном организовани као конгрегација, окупљају се у појединим градовима Србије да прославе верске празнике као и приликом гостовања духовних учитеља који повремено долазе и држе семинаре.

Референце[уреди]

  1. ^ Gibson (2002), стр. 4.
  2. ^ Gibson (2002), стр. 6.
  3. ^ Klostermaier, Klaus (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-175-4. 
  4. ^ Филозофија Харе Кришне, Приступљено 14. авг. 2014.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]