Карма

Из Википедија

Део серијала
Будизам


Историја будизма
Дармичке религије
Хронологија будизма
Будистички сабори

Темељи
Четири племените истине
Племенити осмоструки пут
Пет поука
Нирвана · Три драгуља

Кључни термини
Три знака постојања
Скандха · Космологија · Дарма
Самсара · Препорађање · Празнина
Пратића-самутпада · Карма

Водеће личности
Сидарта Гаутама
Будини следбеници
Нагарђуна · Доген
Бодидарма

Вежбе и достигнућа
Буда · Бодисатва
Четири стадија просветљења
Савршенство · Медитација

Будизам у свету
Југоисточна Азија · Источна Азија
Тибет · Индија · Запад

Будистичке школе
Теравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи
Пали канон
Махајана сутре
Тибетански канон

Категорија:Будизам
Image:Dharma_wheel_1.png

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Карма (санскрит - дело, чин) је реч из индијске филозофске и религијске традиције, која означава сваки чин који неизоставно ставља у покрет узрочно-последичне силе, па у свом најстрожем смислу, у хиндуизму и будизму, има универзално значење збира дêла (агрегат) који у потпуности одређује човеков садашњи и будући живот.

Карма означава вољне радње које обликују судбину бића и у крајњој линији резултирају поновним рађањем. Ове вољне радње одвијају се у три области; телесној, говорној и мисаоној. Карма не означава просто неку унапред додељену судбину, као што се често верује, већ је она ознака принципа акције и реакције – човек (биће) трпи од сопствених дела.

Због овога се у будизму , када се говори о карми, нарочито истиче етички моменат, пошто се њиме у потпуности одређује исход напора да се докине патња.

Вољне радње могу бити двојаке: здраве и нездраве; последице или плодови тих радњи сазревају током овог, следећег или наредних живота.

Буда је говорио: "О монаси, воља јесте та коју називам кармом. Пожелевши нешто, човек делује путем тела, говора или ума".

Према Буди, три узрока нездравих кармичких делања су: похлепа, мржња и обмана; а они здравих кармичких радњи су: несебичност, немржња (добронамерност) и несамообмањивање (знање). Ослобађање од карме, односно од последица (неисправног) делања могуће је само кроз освешћивање (paticcasamuppāda – „зависно порекло“), односно увид (vipassanā). „Зависно порекло“ је кумулативни збир радњи чије се дејство може свести, тј. разрешити, у садашњем тренутку једино освешћењем и, сходно томе, предузимањем исправних (здравих) радњи које одмах остварују резултат (плод), за разлику од неисправних радњи, чије се последице могу осећати унедоглед (у наредним животима).

Условљено делање ће увек производити кармичке последице, јер његов узрок није разумевање онога што се чини. Неопходан је лични напор да би се прекинуо тај ланац догађаја, односно трпљења, а напор се, помоћу медитације, усмерава на разумевање свих појава (феномена). Међутим, сам напор не може довести до слободе, већ то може једино делање, а оно непосредно проистиче из знања (спознаје).

Медитативно стање свести је услов да се превазиђе карма – оно подразумева индиферентан однос према појавама, дакле то је стање неафицираности – ослобођености (мокша), пошто делање засновано на знању не производи карму. Због тога се овакво делање најчешће манифестује као не-делање.

[уреди] Литература

  • Бхиккху Њанађивако (Чедомил Вељачић), Kamma and its Fruit, Buddhist Publication Society, Kandy, Sri Lanka, 1975.
  • Њанатилока, Buddhist Dictionary, Buddhist Publication Society, Kandy, Sri Lanka, 1980.

[уреди] Спољашње везе