Харолд Макмилан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Макмилан (вишезначна одредница).
Харолд Макмилан

The National Archives UK - CO 1069-1-17(cropped).jpg

Биографија
Датум рођења 10. фебруар 1894.
Место рођења Лондон (Уједињено Краљевство)
Датум смрти 29. децембар 1986.
Место смрти Сасекс (Уједињено Краљевство)
Вероисповест Англиканство
Политичка партија Конзервативна партија
Диплома са Оксфорд
Мандат(и)
Премијер Уједињеног Краљевства
10. јануар 195718. октобар 1963.
Претходник Ентони Идн
Наследник Алек Даглас-Хјум

Харолд Макмилан (енгл. Harold Macmillan; Лондон, 10. фебруар 1894Сасекс, 29. децембар 1986) је британски конзервативни политичар и председник британске владе од 1957. до 1963.

Рани живот[уреди]

Рођен је у Челсију у Лондону. Његов деда је основао издавачку кућу Макмилан паблишерс. Школовао се на Итону одакле је или отеран или је сам напустио. Пред Први светски рат школовао се две године у Оксфорду. По избијању рата учествовао је у рату и три пута је рањаван. Током рата је погинуло толико много његових пријатеља из студентских дана, да је одбио да се врати у Оксфорд, јер то више није било исто.

Политичка каријера (1924—1957)[уреди]

Изабран је у доњи дом парламента 1924. Место је изгубио 1929, а 1931 је поново посланик. Жестоко је критиковао Невила Чемберлена.

Током Другог светског рата служио је у почетку у ратној коалиционој влади у министарству набавки и министарству колонија. Касније је добио задатак да буде британски представник код савезника на Медитерану. Тада се упознаје са Двајтом Ајзенхауером и то пријатељство постаје кључно за његову каснију каријеру.

Када су конзервативци победили 1951. постао је министар станоградње у влади Винстона Черчила. Као министар испунио је обећање да ће саградити 300.000 кућа годишње. Од октобра 1954. је био министар одбране. У влади Ентонија Идна био је министар вањских послова од априла до децембра 1955. и министар финансија од 1955 до 1957. За време Суецке кризе најпре се залагао за рат, а затим је међу првима тражио да се рат прекине због финансијске кризе. Када је Ентони Идн поднео оставку у јануару 1957 Харолд Макмилан је постао председник британске владе.

Председник владе (1957—1963)[уреди]

Британија је имала техничких потешкоћа код својих ракета за пренос нуклеарних пројектила, па се морала ослањати на америчке Поларис ракете.

Шарл де Гол је 1963. ветом спречио да Британија постане чланица Европске економске заједнице. Де Гол се бојао превеликог утицаја САД преко Британије.

Макмилан се највише занимао за економију. Британија је 1961 имала великих трговински дефицит, па је влада замрзла плате. Непопуларн потез је влада платила губитком на мањим изборима. Водио је политику пуне запослености, чему су се опирали његови министри, који су сматрали да подршка фунти захтева јаку монетарну контролу, која нужно води већој незапослености. Током 1958. три министра су дала оставку, јер се нису слагала са економском политиком владе.

Макмилан је пшреузео контролу над спољном политиком. Након Суецке кризе поново јеуспоставио добре односе са САД, где је на власти био његов пријатељ Двајт Ајзенхауер. За време Макмиланове владе многе земље су добиле независност од Британије. Међутим, интервенисао је у Ираку 1958. и 1960.

Афера Профјумо и оставка[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Афера Профјумо

Афера Профјумо 1963. је нанела велику штету угледу владе. Државни секретар за рат Џон Профјумо у Макмилановој влади имао је 1961. љубавне односе са стриптизетом Кристином Килер. Та иста Кристина Килер имала је односе и са совјетским поморским аташеом Јевгенијем Ивановим. Тада је Хладни рат био у пуној снази. Гласине су почеле кружити 1962. Влада се нашла на удару. Дошло је до парламентарне истраге. Профумо у марту 1963. ништа није признао. Признао је три месеца касније. Дошло је до гласања о поверењу влади. Макмиланова влада је једва издржала гласање о поверењу влади. Само један глас је пресудио. Међутим сама афера је изгледа допринела да се Макмилану погорша здравље. Најпре се сматрало да се ради о раку, па је дао оставку 18. октобра 1963. Повукао се из политике септембра 1964. и при томе је одбио племство.

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Ентони Идн
Премијер Уједињеног Краљевства
1957. – 1963.
Наследник:
Алек Даглас-Хјум
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Харолд Макмилан