10. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
10. фебруар (10.02) је 41. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 324 дана (325 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 10. фебруар
- 1258. - Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи.
- 1763. - Мировним уговором у Паризу завршен Седмогодишњи рат, први оружан сукоб свих европских сила. Споразумом који су потписале Велика Британија, Француска и Шпанија Француска се готово сасвим повукла из Индије, а Великој Британији препустила и Канаду. Шпанија добила Лујзијану и Кубу, а Пруска задржала Шлезију, коју је преузела од Аустрије.
- 1878. - Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти.
- 1879. - У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака.
- 1891. - Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији.
- 1940. - Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ.
- 1942. - Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“.
- 1947. — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке.
- 1962. - Амерички пилот Френсис Гери Пауерс, оборен 1960. док је прелетао СССР шпијунским авионом У2, у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.
- 1964. - У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо разарач „Војаџер“. Погинуло више од 80 морнара.
- 1996. - Компјутер ИБМ назван „Дубоко плаво“ ушао у историју шаха победом над светским прваком Гаријем Каспаровим.
- 1997. - Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део.
- 2000. - Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији.
- 2001. - Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено.
- 2006. —
- Фатмир Сејдију изабран је за новог председника Косова.
- Свечаном церемонијом у Торину у петак су отпочеле 20. Зимске олимпијске игре.
Рођења [уреди]
- 1898. — Бертолт Брехт, немачки писац драма, позоришни теоретичар
- 1920. - Миливоје Томић, српски глумац (у. 2000)
- 1921. - Северин Бијелић је био српски и југословенски глумац.
- 1950. - Марк Шпиц, амерички пливач, олимпијски рекордер.
- 1952. - Ли Ксиен Лунг премијер Сингапура.
- 1954. - Драгољуб Ђуричић, југословенски бубњар.
Смрти [уреди]
- 1837. — Александар Сергејевич Пушкин руски књижевник. (* 1799.)
- 1918. — Абдул Хамид II, турски султан. (*1842.)
- 1923. — Вилхелм Конрад Рентген, немачки физичар. (* 1845.)
- 1960. — Алојзије Степинац, хрватски надбискуп. (* 1898.)
- 1972. - Северин Бијелић је био српски и југословенски глумац.
- 1979. — Едвард Кардељ, словеначки политичар (* 1910.)
- 1998. — Морис Шуман, министар иностраних послова Француске
- 1999. — Пеко Дапчевић, генерал-пуковник, командант Прве армије ЈА
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави: