Лариса

Координате: 39° 38′ 30″ С; 22° 25′ 00″ И / 39.641667° С; 22.416667° И / 39.641667; 22.416667
С Википедије, слободне енциклопедије
Лариса
Λάρισα
Лариса - Саборни храм св. Ахилија
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаТесалија
ОкругЛариса
Становништво
Становништво
 — 2011.162.591[1]
 — густина485,17 ст./km2
Географске карактеристике
Координате39° 38′ 30″ С; 22° 25′ 00″ И / 39.641667° С; 22.416667° И / 39.641667; 22.416667
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина80 m
Површина335,12 km2
Лариса на карти Грчке
Лариса
Лариса
Лариса на карти Грчке
Поштански број41х хх
Регистарска ознакаΡΙ,ΡΡ

Лариса (грч. Λάρισα, старогр: грч. Λάρισσα), је главни град грчке периферије Тесалије и сједиште округа Лариса. Лариса је, такође, један од најважнијих градова Грчке.

Према овом граду астероид (1162) је добио име, као и Нептунов сателит.

Име града[уреди | уреди извор]

Реч „Лариса“ у старом грчком језику значи „тврђава, упориште“, а у грчкој митологији нимфа Лариса је кћи праоца грчког племена Пелазга, које су били први познати становници ових простора. Ово племе имало је много насеља са овим именом.[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Лариса зими

Град Лариса се налази у средишњем делу Тесалијске равнице, на реци Пинејос. Положај града је изузетно повољан, јер се налази поред главне саобраћајнице у земљи, пута Атина - Солун.

Клима у Лариси је измењена варијанта средоземне климе, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније зиме са не баш тако ретким снегом. Лариса је позната је као један од најтоплијих грчких градова лети.

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији археолошки налази у подручју Ларисе говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије.

Први познати становници подручја Ларисе било је грчко племе Пелазги. У 5. веку п. н. е. ово подручје је укључено у цивилизацијске токове, али било на маргини главних догађања. Ипак, било је толиког значаја да га посете познати људи, попут филозофа Хипократа и Горгије, који су овде и умрли. У току Пелопонеског рата Лариса је била на страни Атине. 344. године подручје Ларисе потпало је под власт античке Македоније, да би 196. године била под староримском влашћу. У 5. веку град је постао седиште архиепископа.

У средњем веку град је био највише у оквиру Византије, кратко под средњовековном Бугарском и Србијом, да би у 15. веку град пао под отоманску власт. Под Турцима Лариса остаје следећа 4 века, познат под именом „Нови Грчки град“ (тур. Yenişehr-i Fenar). 1881. године град припада савременој Грчкој, а месно муслиманско становништво се масовно исељава, да би се последњи иселили после Грчко-турског рата 1897-1898. године.

Као претплатник једне српске књиге, јавља се у Београду извесни Николај Котула трговац родом из Ларице, у Тесалији.

Становништво[уреди | уреди извор]

Лариса има 126.076 становника и седми је по величини град Грчке. Становништво су углавном етнички Грци. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Демографија
1889.1907.1991.2001.
13.61018.001113.781126.076
Демографија
1907.1991.2001.2011.
95.066277.973279.305162.591[1]

Привреда[уреди | уреди извор]

Лариса је привредни центар, пољупривредно оријентисаног региона у коме се налази. У околини постоји велики број малих предузећа који се баве производњом дувана, воћа, поврћа и памука, а, у вези са тим, у граду доминира прехрамбена индустрија.

У близини Ларисе налази се Међународни аеродром „Средишња Грчка“.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. ^ „Larisa”. Putovanje info. Приступљено 23. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]